Анали Правног факултета у Београду

617

ПРИРОДА УГОВОРА О ЧАРТЕРУ У ВАЗДУХОПЛОВНОМ ПРАВУ

ворима. Кололо je одмах показао своје, не баш много широко разумевање за нови уговор, износећи следеће мишлење: „Кад постоји закуп једног дела ваздухоплова имамо уговор о транспорту. Али ако поједннац закупи цео авион, рецимо за превоз злата или располаже анионом за своје потребе било je мишљење Рипера (Rieprt-a) онда то није уговор о превозу", Кололо je за Риперов пример рекао да то онда мора бити „закуп totius rei”. Рисе je у тој првој днскусији нзразио мишлење да нема принципа по коме 6и се одредило да ли je уговор о чартеру исто што и уговор о превозу или je то неки нови, дотада непознати уговор, a De Vos je сугерирао да се уговор о чартеру мора сматрати посебним, самосталним правним послом ( и )У почетку je било више покушаја да се уговор о чартеру и уговор о транспорту изједначе на ширем плану ( 12 ). Gedius je у цитираном чланку 1932. године скренуо дискусију на join ужа питавьа, као што je правка природа појединих уговора о чартеру. Том приликом аутор je изнео схватања да je уговор о чартеру, у коме je власник ваздухоплова закуподавац преузео обавезу да превезе чартерера, исто што и уговор о превозу. Французи су, полазећи од својих законских формулација, почели теоријски да разрађују две врсте уговора о чартеру. Прва je »location« или обичан закуп ствари код уговора о чартеру без посаде, а друга »affrètement de Taeronef« или закуп ствари и услуга код уговора о чартеру којим се од власника закупљује ваздухоплов са посадом ( 13 ). Слична решења нуди и италијанско законодавство. Француски пример није остао без ефекта, нарочито у землама које су биле или су и дале под француским утицајем ( 14 ). Правки комитет Међународне организацнје цивилног ваздухопловства и сам je заинтересован за проучавање оваквог двојаког приступа закупу ваздухоплова и већ годинама има на свом дневном реду тачку »louage et l’affrètement des aéronefs«. Разликовање две врсте уговора о чартеру у погледу његове правке природе требало би, по француској концепцнји, да повлачи и различите обавезе странака из тих уговора. Y поређењу уговора о чартеру какав по-

(и) Sundberg, on. цит., р. 130.

(12) Le Goff, Traité théorique et pratique de droit aérien, Paris, 1934, p, 202: ~Ако власник авиона води рачуна о управљању апаратом, то je обичан уговор о транспорту". Такође: ~Овај уговор (уговор о чартеру М. Т.), je join очигледније него time charter у поморском праву уговор о транспорту, потто су комерцијално и наутичко управл>ање у рукама власника ваздухоплова" Tissot, De la responsabilité en matière de navigation aérienne, thèse, Paris, 1925, p. 151.

(13) P. Shauveau, on. цит. 234.

(14) Нпр. алжирски закон о ваздушним услугама из 1964. године (Loi п. 64—166 relative aux services aériens) предвиђа »le contrat d'affrètement« и »le contrat de location« и различите их дефиците, али се права разлика не може схватити. Члан 45, став 1, каже: »Le contrat de l’affrètement je уговор на основу кога једно лице које располаже ваздухопловом закуподавац, уступа другом лицу закупцу коришћење целог капацитета или једиог дела на ваздухоплову, уз накнаду, било за једно путовање или серију путовања, било за одређено време". Међутим, члан 46, став 1. говори: »Le contrat de location je уговор на основу кога закуповадавц посредством накнаде уступа другом лицу закупцу коришћеље целог капацитста ваздухоплова без посаде, било за једно путовање или серију путовања, било за известан број километара који he се прећи, било за одређено време". Дакле, код Алжираца je основна разлика у томе што се код обичног закупа ствари (авиона) не добија посада, одиосно што се закупљује цео ваздухоплов. Контрола лета и управљања посадом могу се посебно уговорити.