Анали Правног факултета у Београду

591

ДВАДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА УЈЕДИЊЕНИХ ЫАЦША

Претварање ових идеја у делотворну стварност, у конкретну послератну политику захтевало je дале свестране уступке. Не треба испуститй из вида да je постигнут споразум по начелним питањима, али су остала идејно различита тумачења извесних појмова, моралних и етичких вредности које je требало постелено усагдашавати кроз конкретно акције. Уједињене нације не само да су произашле, него су и званично признале политички и културни плурализам савременог света. Нико није гајио илузнје да ће самим формирањем Организације и потписом Повеле свет ући у неку идеалну фазу општег благостања; УН су замишлене као институту а ко ja треба да служи интересима свих чланица међународне заједнице, интересима који су сукобљавајући. Цео систем Уједињених нација грађен je на претпоставци јединства великих сила и њиховој заједничкој акцији у решавању политично економских проблема послератног света. Отуда je дат посебан положај и посебна права у Савету безбедности, органу који je замишлен као извршно тело Организације. Пет великих сила САД, СССР, Кина, Велика Британија и Француска представлају сталне чланове Савета безбедности и за доношеие одлуке по суштинским питањима потребна je њихова једногласност. Усвајањем начела једногласности Великих сила одступило се од начела једнакости држава које je уграђено у темеле Организације. Међутим, аутори Повеље сматрали су да je нова организација за обезбеђење мира у свету немогућа без једног минимума савеза великих сила, имајући при томе у виду не само њихове позитивне акдије, него исто тако да би и евентуални расцеп између њих могао довести до катастрофалних последица на меВународном плану. Усвојени систем, према замисли оснивача, представља нов вид меВународног обезбеВења подједнаких права свих држава света управо кроз специјалину одговорност Великих сила. Претпоставке оснивача нису се оствариле; послератни услови нису били повољни за даљу доградњу и афирмацију техс створеног светског система. Само неколико недела пре потписа Повеље умире један од њених аутора председник САД Рузвелт; јуна 1945, док je конференција YH још била у току губи на изборима британски премијер Черчил. На светској позорници од три велика државника који су одиграли одлучујућу улогу у припремној фази изградње светске организације оста je j едино Сталин околност која није без значаја за послератни свет. Само шест недеља после потписа Повеље бачене су прве атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки. Звучи управо парадоксално да се ратна техника развија до кулминације у тренутку када je рат проглашен за меВународни злочин. Нова научна достигнућа, која су отворила перспективу нове цивилизације злоупотребљена су у самом зачетку. Уместо да послуже за дали економски напредак и хумаиизацију рада искоришћена су у цилу јачања војног потенцијала. То je истовремено био један нов моменат, једна нова димензија у прилазу проблему рата и мира, која логично, није могла бити разматрана у припремној фази стварања светске организације.