Анали Правног факултета у Београду

592

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Уместо заједничке акције Велике силе следиле су један политички курс који je не само у супротности са Повелюм УН, него у опасно] конфронтации са епохом у којој живимо. Два главна савезника у рату САД и СССР улазе у фазу хладног рата као две антагонистичке силе, касније као два антагонистичка блока. Свака понаособ утврдиле су произвольно подручја својих „животних" интереса, који су далеко изашли ван њихових националних граница, прибегавајући у цил>у заштите тих „интереса" и оружаној сили. Технолошка револуција која je, објективно довела до joui веће међузависности, судбински повезала човечанство, постаје у тим околностима чинилац раздвајања. Тежна двеју супер сила САД-а и СССР-a да обезбеде војну супериорност довела je до грозничаве трке у наоружању и проширења нуклеарног клуба. Истина те силе признале су узајамност својих интереса у спречавању нуклеарног рата; констатовале су да би сзаки такав рат изазвао свеопште уништење. Нуклеарно оружје није употреблено од 1945, али ни производив нуклеарног оружја није обу ставлена, него обрнуго усавршавана. Према налазу Британског Института за стратешка испитивања данас се прерађују нуклеарне сировине доволне за производњу више од хиљаду атомских бомби годишње. Технолошка рационалност, која се манифестује кроз покушај спречавања нуклеарног рата али и одржања нуклеарне равнотеже, или како je неки називају равнотеже терора, представла основну карактеристику савремене политике двеју супер сила. Та политика у себи je противуречна и крије нове опасности. Равнотежа није статистичка, она нзазива даљу трку у наоружању; сем тога на тој основи немогуће je решавати ни политичке, а нарочито не економске проблеме. Управљане друштвеним процесима кроз технолошку рационалност затвара перспективу развоја друштва. Равнотежа нуклеарне моћи двеју супер сила САД и СССР-a доводила je веома често до равнотеже немоћи Ујединених нација. Савет безбедности био je много пута паралисан употребом вета било од једне или друге стране. Горући проблеми везани за мир и безбедност решавани су ван Организације. Са друге стране Генерална скупштина, ј едини орган у коме су заступл>ене све државе чланице, реаговао je, истина, брзо и изналазио теориска решена, али немоћан да наметне та решена Великим силама, да обезбеди поштовање прокламованих правила. Уједињене нације после двадесет пет година свог постојања ушле су у озбньну кризу. Но поставља се питање да ли je та криза у суштини резултат недостатака самог механизма, да ли je за ову развојиу фазу та] механизам неподесан? Савремена политичка Клима у свету изузетно je сложена и сувшпе уцрошћеиа решена нису примењива. Уједињене нације, као што je већ раније речено, не представљају један савршен и ндеалан механизам којн би био резултат потпуно рашчишћених проблема и појмова. Уједињене нације су резултат компромиса чннених у једној критично] светској снтуацији. Оне представљају заједнички именител onora што je у датом трекутку било прихватливо за државе са различитим друштвено економским системима. Уз све те ограде и урођене слабости механизма ни једну међу-