Анали Правног факултета у Београду

633

гу дозволили да од својих скривљених радњи не само не повуче никакву последицу, као што je осуда средине која га окружује и сл. него би чак извукао и корнет. Y пракси се дешавало, и то не у малом броју случајева, да увређени супрузи, иако и сами увиђају да нема места одржавању брачне заједнице, иако и сами не желе даље да живе са искључиво кривим супругом за поремећај брачних односа, они му то узвраћају на тај начин што се противе разводу, позивајући се на одредбе става 2, плана 53. ОЗБ. Поступай се на тај начин одуговлачи, jep се изводи велики број доказа у циљу утврђивања кривице, саслушавањем великог броја сведока и сл.. па тек када на овај начин узврате искључиво кривом супругу, онда пристају на развод брака без утврђивања кривице. Занимљива je одредба коју у вези са овим предвиђа немачки Законик (од И. 8. 1961) у плану 48 став 2: Ако je брачни друг који тражи развод брака искључиво или претежно крив за раскид брака, брак се не може развести уколико се томе противи други брачни друг, сем ако се не покаже да код овог последњег не постоји спремност за очувагье брака. По o'Boj одредби дакле, и исклучиво криви или претежно криви супруг могао би се развести, ако се не покаже да код брачног друга који се због овога противи разводу не постоји спремност за очувагье брака. Можда би слична одредба могла да нађе своје место у будућем законику о породици. Ауто одвојени живот се у судској пракси већ одавно узима у обзир при одлучивагьу, и када развод брака тражи исюьучиво криви супруг. Y преднацрту Законика о породици предвиђа се ова чињеница као посебан узрок за развод брака. Ако би се дуго одвојени живот прихватио као посебан узрок за развод брака, то би било исто што и растава од стола и постеље која je новим Законом укинута. Онда тек, искључиво криви супруг не би морао да размишља о својим поступцима, већ би се једноставно могао да пресели у други стан и да чека један одређени период времена, после пега би аутоматски тражио и добио развод брака. Према томе, поставља се питагье, да ли има места у Закону да дуго одвојени живот нађе своје посебно место као посебан узрок. Ауто одвојени живот не доводи до поремећаја брачних односа, него су претходно други узроци довели до тога, а дуга одвојени живот je последнца тих узрока. Одвојени живот брачних другова предвиђају као узрок за развод брака, од европских законодавстава, Исланд и Шведска, али само у случајевима када суд изрекне раставу од стола и постеље, па ако по протеку од године дана нису успоставили поново брачну заједницу, сваки брачни друг може тражити развод брака. Према томе, када je реч о кривици и праву исклучиво кривог супруга да тражи развод брака, и дуго одвојеном животу, a полазећи од изло-

ДИСКУСША