Анали Правног факултета у Београду

148

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да су неки, на пример совјетски теоретичари, оштро нападали својевремено увођење аналогије у кривично право фашистичке Немачке, а истовремено правдали њено постојање у кривичном праву сопствене земље ( 2 ). Карактеристично je и то да се у. ово време, свакако не без разлога, све чешће почело да пише о неким питањима и тенденцијама у тадашнем кривичном праву ко ja су у најтешњој вези са аналогијом, односно аналогија са њима. Тако су обрађивана пихања везана за биће кривичног дела, а посебно ггроблеми нормативних обележја бића кривичног дела. Посвећује се знатна пажња проблему законитости у кривичном праву и тенденцијама ка извесној арбитрерности, веђој слободи у тумачењу кривичних норми, затим проблему општег бића кривичног дела и појави све већег проширивања вредносних судова и тзв. дискреционих појмова у кривичном праву. Говори се о угрожености права граВана и њихових слобода и на кривичноправном плану, као и о потиснутости јединке од стране заједнице, што сс све, на овај шш онај начин, доводило у везу и са аналогијом. Ове тенденције су дошле до изражаја нарочито у тадашгьем немачком кривичном праву, па теорија није могла да остане равнодушна према њима ( 3 ). Међутим, насупрот врло оштрих реакдија, јавио се и читав низ аргумената у прилог увођења аналогије и у кривично право. Разумл>иво, аргументација за примену анауогнје у кривичном праву развила се у теоријама оних законодавстава која су познавала аналогију у ужем смислу (законска и нравна), а то значи, пре para, у совјетској и фашистичкој немачкој, а након рата, поред осталих, и у нашој правној теорији. Интересантно je колико je правна мисао у ово време и у овом смислу одисала духом прагматике и апологетике, од чега се у нашим условима ни до данас није ослободила. Проучавање аналогије данас, у кривичном праву, није тако актуелно као у то време, пре свега због тога што савремена кривична законодавства не познају, колико нам je познато, аналогију у ужем смислу. Међутим, она и даље познају, као неопходно техничко средство у регулисању друштвених односа. тзв. analogia inter lege, која ce заправо појављује као једна специфична врста правног стандарда или дискреционог овлашћења. Но, и ш> ред тога, није на одмет анализиратп аналогију у кривичном праву у целини, као деловит феномен. Ми ћемо се у овој анализи ограничити само на иеколико питана: на аргументацију која je временем била изграЬена у вези са аналоги j ом у ужем смислу, на законодавна решена у вези са аналогијом у ужем смислу, са посебннм оевртом на нашу послератну правку теорију и наше послератно, и нарочито садашње кривично законодавство. Било би занимљиво обрадити и нашу савремену правку праксу у вези са применом оних одредаба нашег кривичног закона у којима срећемо аналогију inter lege, што ми нисмо били у стану да учинимо.

(2) Видети, на пример: А. И. Денисов, „Основы марксистичко-лењинистнчке теорије државе и права", Београд, 1949, стр. 440; С. А. Голунскн и М. С. Строгович, „Теорија државе и права”, Београд, 1946, стр. 228—229.

(з) С. Франк, ~Развнјање науке о нормативным обиљежјима кривичног дјела”. Архив, бр. 4—5/1934, Нормативна обиљежја кривичног дјела Б. Тасић, ~0 тумачењу кривичноправних и финансиских закона". Архив, бр. I—2/1935 Д. АранВеловић, ~N ullum crimen sine lege", Бранич, бр. 9/1935.