Анали Правног факултета у Београду

189

ПРИКАЗЫ

писад као да испушта из вида свој основни цил> да покаже улогу Библи je у свим тим догабајима, у јављању јереси и настанку и развоју дру штвених борби, и да уверљиво покаже њен значај у свему томе. О овим питањима, ко ja, међутим, треба да буду главки предмет излагања, има мало говора и мало података. Овде се излагање своди безмало искључиво на историју развоја хришћанства, с нарочитим обзиром на појаву секхи и раздора и борбу у вези с тнм. Овде писан није успео да покаже везу између разних врста друштвених слојева, посебно класа, и утицаја Библије на њих у њиховим борбама. Отуд недовољна уверљивост његове основне поставке да je Библија знатно утицала на те борбе. Није јасно решено основно питание о томе, найме, да ли je Библнја била стварни извор борбених идеја или само више или мање згодно средство да се оне изнесу у релативно прихватљивом и ауторитативном облику. Рекли смо већ да овај рад пре има карактер исторнје религије него потпунијег описа друштвених борби и њихове везе с Библијом. Услед тога писад прихвата историјски уместо систематског начина излагања, тј. он иде, у I делу, од једне књиге до друге из којих се састоји Библија и показухе како се у њима одражавају одговарајуће друштвене борбе, уместо да да сгштетичан и снстематски приказ тих борби и њихових узрока и да покаже како се оне одражавају у Библији. Тако саме борбе нису довољно диференциране и на одговарајући начин разврстане оне се своде углавном на борбе нзмеђу сиромашних и богатих, док се остале врсте борби мало и несистематски помгпьу. Тако je дошло до неизбежног упрошћавања објашњења настанка појединих идеја у Библији. Y II делу, пак, историјски се излаже развој хришћанства и његових цркви и појава разних јереси, одн. реформи, и, у вези с тим, појава побуна, револуција, ратова, уз мало указивања на утицај Библије на све то. При том остаје нерасветљено основно питагье и за I и за II део кгьиге, оно о противречном карактеру Библије je ли она на страни сиромашних или богатих, какво je meno деловање у вези с тим противречним карактером. Најзад, свакако би било добро да je писад дао и један шири закључак у коме би огапирније изложио резултате свог рада и снстематски навео разлоге за своје поставке. Y ствари, кгьизи недостаје један шири теоријски део (али н>ен популаризаторски карактер je оправдање што овога нема). Може се приметши и да je подела књиге на два дела донекле вештачхса. Тер, с једне стране, и док није била довршена, Библија je утицала на друштвене борбе, a није била само њихов одраз, што, уосталом, и сам писан показује на по ј единим местима, а то значи да први део не може да садржи само одраз друштвених борби на Библију; с друге стране, и кад je једном написано све што je ушло у Библију, ова није била сасвим доврдтена, jep je предстојало утврђивање шта улази у праву Библију и одбадивање апокрифа, као што се и тумачеље Библије знатно мења под утицаје.м друштвених борби, што значи да други део не може да садржи само утицај Библије на друштвене борбе. Исто тако се поставља питање да ли писад своја излагања оправдано ограничава углавном на крај XVII века, избегавајући да говори о двема великим револуцијама буржоаској и социјалистичкој, као и о данашн>ем трену тку. Те ли Библија и ту играла неку улогу, да ли су ове револуције утицале на њено тумачење? Поготову je ово питање важно сада у вези с успостављањем „дијалога” између хришћана и комуниста. Зар комунистиверници, којих има много, не читају Библију на други начин од капиталиста-верника и зар она не утиче на њих друкчије? Чини нам се да пишчево мишљење да од француске револуције наовамо Библија више не игра улогу у политичким борбама ни je тачно. мала je та улога свакако слабија но раније. Зато мислимо да би било добро да je на наведена надасве занимљива и актуелна питања писад дао одговов. Међутим, треба свакако во 'ити рачуна да би улажење у ова гатгања с обзиром да je реч о данашњици, наметало далеко тежи задатак, излагања историје које je обележје књиге.