Анали Правног факултета у Београду

191

ПРИКАЗИ

Поред тога овај број садржи и неколико врло актуелних приказа новије литературе из социјалистичких земаља (СССР, МаБарске, Пољске) од којих се истине приказ проф. М. Лсажа који je дао поводом књиге И. Ковача (I. Kovacs, New Elements in the Evolution of Socialist Constitution Budapest, Akadémiai Kiadó, 1968) у коме се расправља о актуелном проблему односа партије и власти у социјалистичкој држави. Бележећи појаву овог часописа верујемо да ће допринети бољем узајамном упознавању научно-истраживачког рада у области друштвених наука, који je постигнут у капиталистичким и социјалистичким земљама. Без узајамног објективног упознавања са решењима економских и друштвених проблема не може бити ни објективног дијалога измеВу научника капиталистичких и содијалисхичких земаља. Уколико часопис успе да пружи објективно упоредно приказивање друштвене стварностн капиталистичког и социјалистичког света, утолико ће више допринети потребном дијалогу неопходном за развој економских и друштвених наука.

Д. В. Денковић

Doucouloux-Favard Claude; LES SOCIETES ANONYMES EN DROIT FRANÇAIS, ALLEMAND ET ITALIEN, Paris 1969 pages 230. Акционарска друштва у француском, немачком и италијанском праву. Најоштрије речено, предмет упоредне студије франдуског аутора Клода Дукулу-Фавара (Claude Doucouloux-Favard) јесте двострук. То je, с једне стране, судска контрола приликом констнтуисања трговачких друштава по немачком и италијанском праву, а са друге, анализа франдуског закона који почев од 24. VII 1966. год., уз одсуство одредби о судској контроли, регулише материју о акдионарским друштвима. Њен цил> je, да изношењем позитивних страна поменуте контроле истовремено покаже оправданост решена усвојених у италијанскнм и немачким прописима и несавршеност франдуског закона. Y складу са тако одреЬеним предметом и циљем, писац je своју книгу поделио на две мане-више независна дела.. Y првом нас упознаје са организацијом судске контроле и љеним дејствима по италијанском и немачком праву, док нас у другом информише о решенима наведеног франдуског закона. Можда на први noi лед изгледа чудно да се у једном упоредном реду прибегава оваквом методу приликом излагања проблема. Међутим, логика ауторове концепције je несумнива када се има у виду чиненица да се принципи на којима почивају француски прописи о акционарским друштвима битно разликују од решена прихваћених у немачком и италијанском праву. Стога их je заиста било неопходно изложити у засебном делу. Y краћем уводу аутор говори о разлозима који су га надахнули да напише своју студију. Наиме, увођене судске контроле приликом конституисана трговачких друштава у француско право, још увек je предмет бројних дискусија. О поменутом шгтану нарочито живо je расправљано приликом реформе ове гране франдуског права 1966. године. Надахнут законодавствима Немачке и Италије, првобитни текст који je поднет француском Парламенту, и који je требало да постане закон о трговачким друштвима, предвиђао je интервенцију судске власти у смислу провере законитости приликом оснивана друштва. Објављени текст, меВутим, није говорио о судској контроли. Ипак, живот трговачких друштава не одвија се тако неконтролисано, јер иако ново француско законодавство које се односи на акционарска друштва не познаје судску контролу, оно ипак оставл>а широко отворена врата за прихватане ове институције, с тим што je провизорно заменује једном контролом индиректног и апостериорног карактера.