Анали Правног факултета у Београду

НАШИ НАЗИВИ Y ТУРСКИМ РУДАРСКИМ ЗАКОНИМА ИЗ XV И XVI ВЕКА

Y турским законима који су важили за поједине наше крајеве налази се известан број наших речи које су употребљене као стручни називи. Највише их има у рударским законима, а посебно у оним које je издао султан Сулејман у првој половини XVI века. Ти су закони раВени по узору на рударске законе и рударске правке обичаје који су важили у Србијн и Босни пре турског освајања ових крајева. Турска преузима углавном затенено статье у нашим рудницима, усваја затечену технику и организацију пословања и потврђује повластице и правке установе које су рудари још раније ту имали. Турски законодавац преузима доиекле и затечену терминологију. Запета, за стручне појмове усваја некад наше називе, а некад немачке у искривљеном облику, онако како су се они одомапили у тадањим рудницима Србије и Босне. Највише наших стручних и правних назива има у Старом саском закону који je султан Сулејман издао у почетку своје владавине нзмеВу 1520 —1525. године С 1 ). Ни читавье ни значење тих назива није увек лако правилно обавити ни утврдити. На том послу су се спотицали и страни и наши научници који су проучавали ове текстове. Посебну тешкоћу су задавали они називи који се нису одржали ни у нашем народном језику, ни у нашој данашњој рударској терминологији, као и они који су током времена изменили своје значење. Постоји, додуше један стари турски рукопис у коме су објашњени многи стручни немачки и наши назнви који су се одржали у Србији и Босни у рударској техници и праву до половине XVIII века ( 2 ). Међутим, објашњења која су дата нису понекад ни довољно јасна ни поуздана. Са научне тачке гледшита корисно je чинити напоре да се ти наши називи што тачније утврде и објасне. То ће свакако са своје стране допринети да се правилно схвате законски прописи и објасне установе на које си ти наши називи односе. Овај задатак није лак. Треба прво правилно прочитати наше речи из турског текста. После тога вал>а утврдити какво

(1) Један прение овог закона из XVI века чува се у Оријенталиом институту у Сарајеру. Објавио га je Фехим Спахо, Турски рударски законик, Гласник Земаљског музе ja, Сарајево, 1913, 133—194. Ове je законе такође објавио R. Anheggcr, Beiträge zur Geschichte des Bergbaus im Osmanischen Reich, Istanbul, I, 1943; 11, 1944; 111, 1945.

(2) Вл. Скарић, Стари турски рукопис о рударским пословима и термннологији, Спод.епик СКА, LXXIX, Београд, 1936, 1—24. R. Anhegger, н.д., 11, 274—289.