Анали Правног факултета у Београду

20

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

су значење оне имале у време кодификације турског рударског законодавства, па онда да ли су се до данас одржале у нашем народном језику и терминологии и у каквом значењу. Y овом напису биће обрађени азбучним редом они наши стручни називи који имају значај за историју рударскога права. О њима ће се пружити потребна објашњења и назначити текст где су они наведени и употребл>ени. Дакле, ту неће бити обухваћени они наши називи који се односе на рударску технику, на називе руда и називе мера. Од азбучног реда одступиће се једгшо у случају кад се ради о речима које имају исти корен, као баштина, убаштина, преубаштина, и у случају кад речи различитог корена чине јединствену целину по својој садржгши. Тако уз реч баштпна биће наведене речи „осмица” и „осмилица”. Током излагања биће подвучена свака наша реч коју турски рударски закони или друти спомешщи наводе. То je потребно учинити да би се читалац могао лакше снаћи и уочитн те наше речи. Баштина ( 3 ) je одређена површина царског, султанског земљишта (хас) на коме су поједини рудари или дружине рудара путем концесије „убаштина!'' стицали право да копају руду. ( 4 ) Та врста баштине називала се нашим речима „осмица” и „осмилица” ( 5 ) чија je површина износила по правилу осам калача ( 6 ) на сваку страну од места где се отвара рударско окно „руна”. Дужина колача или сежња износила je око два метра, зкачи да je површина баштине, осмице износила око 1.000 м 2 . Наше речи баштина и убаштина наведене су у члану 96, 97, 103, 104, 115, 121, 130, 131. Старог саског закона султана Сулејмана. На таквој баштини рудари су стицали право коришћења, наследии ужитак. Ту je гола својина (рекаба) припадала султану, а ужитак (тесаруф) онима који су je добиш на убаштину. Они су могли том врстом баштине за живота располагати (продати, поклонити), а могли су je и у наслеђе пренети (члан 32, 107, 108. Старог саског закона). Преношење баштине турски законодавац означава такође нашим називом „преубаштина”, члан 97, 119, 120, 121. Старог саског закона султана Сулејмана. Турдн су реч баштина као правни назив преу т зели из наших средњовековних правних текстова који су им служили као узор приликом коднфикације. Ова се реч на више места сусреће у Закону? о ру?дницима деспота Стефана Лазаревића из 1412. године, (чшн 27, 34, 37, 38, 39, 41, 51). И реч осмица, којом се означава рудно поле у концесију издато, наведена je такође у овом Закону у члану 9, 11, 21, 35, 49). Овај закон служио je као главки извор турском законодавцу приликом кодификације рударског права за

(з) Реч баштина" сусреће се доста честс и у аграрним законима којс су Турци издавали за наше крајеве. М. Беговић, Наши правнп назнви у турским споменшдима, Глас САНУ, CCL, књ. 10, Београд 1961, 27—38.

(-4) Реч ~руда” наводи се такође у турским споменицима. Наведена je запета у Кануну рудника Крешево из 1489. Kanuni i kanun-name, Orijentalni institut, Sarajevo, 1957, 15.

(s) „ Осмица " и ~ослшлица”, Стари саскп закон султана Сулејмана, чл. 4, 15, 64; ~рупа‘‘, Вл. Скарић, н.д., 7—13.

(5) Колач одговара нашој мери сежать. М. Влајшlац, Исторпја наших старпх мера, Есоград 1968, 111, 444. Влајннац побија тврдњу да je то турски назив.