Анали Правног факултета у Београду

35

РИЗИК И ОАГОВОРНОСТ КОА УГОВОРА О НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОМ РАДУ

(dolus или culpa) код ових уговорних односа може бити од знача)а иза само постојање одговорности: у случајевима посебно „ризичних", „опасних" и са великом неизвесношћу везаних научних пројеката, може се уговоритн ато по нашем мишлевьу треба прихватити и као важеће ванvroßopHO правило да извоВач неће одговарати за штете до којих дође услед његовог нехата (culpa), или бар услед лаког, малог нехата (culpa levis). Иако на страни наручиоца лежи дужност да докаже постојање кринице код извоВача па да би могло доћи до његове одговорности за штету која je проузрокована, обично се указује и на могућност противдоказа од стране извоВача, тј. да je до штете дошло услед случаја који je условно односно узроковао понашагье извоВача које му се приписује у кривицу. в) Најзад, по правилу се предвиВа и то мислимо треба прихватити и као важеће вануговорно правило да извоБач ако се установи иегова обавеза на плаћање штете, има да плати само стварну штету (damnum emergens) а не и изгубљену добит (lucrum cessans). 2. Код уговора о научноистраживачком раду код којих je предмет обавезивања и постизање одреБених матер ијализованих резултата, ко je треба остварнти на основу претходно обављеног научноистраживачког рада, појава ових специфичности je магьа односно њихово појављивање у по ј единим случајевима зависи од врсте и карактера научноистраживачког рада који треба обавити да би се на основу њега дошло до материјализованих резултата на ко je гласи уговорна обавеза извоВача научноистраживачког рада. Иако je научноистраживачки рад увек везан за извесну дозу иеизвесности, та неизвесност није ни по интензитету иста у свим случајевима, a није ни једном дата, усталена у конкретним областима науке односно код појединих питања, проблема који су предмет научног истраживања. Отуда се сличне особине, са становишта права, јављају и у погледу појма и садржине допуштеног и могућег као захтева на страшг предмета уговорног обавезивања. Отуда, се, имајући у виду стални напредак науке, може и мора говорити о померану граница „могућег" при обавезивању на одреБени матери)ализовани резултат, пошто данас то „могуће" постаје све шире а при томе се свакако све више сманује степей иеизвесности и алеаторности код многих уговора о научноистраживачком раду, чиме се проширује и круг ових уговора који могу имати за предмет обавезивање постигала унапред одреБених резултата, и то резултата чије постизање скоро без ризика или са минималним ризиком савремена наука данас омогућује у све већем броју случајева. Y вези са управо оваквим станем код уговора о научноистраживачком раду са обавезом на постизање одреБених матери) ализованих резултата има се утврБивати односно признавати постојање извесних специфичности решена у односу на неке од наведених елемената, услова одговорности код ових уговора, с тим да у целини посматрано број и домашај тих специфичности je мањи него код уговора о научноистраживачком раду ко)и у себи не садрже и обавезу на постизање одређених матери) ализованих резултата. Зато се код ове трупе уговора о научноистраживачком раду не могу поставити нека заједничка правила за све уговоре ове трупе. Ипак се сматра: да код ових уговора, за случај њиховог неизвршења односно