Анали Правног факултета у Београду

34

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

За постојање уговорне одговорности за случај неизвршења или неправилног (непотпуног, делимичног, неквалитетног, неблаговременог и сл.) извршења уговорних обавеза за све случајеве важе опшха правила облигационог права; постојање повреде уговорне обавезе, узрочност, противуправност и постојање штете. Y начелу за ове случајеве важе и осхала правила која се хичу услова постојања кривице, прехпосхавке кривице, мохућносхи ослобођења од ове одговорности (виша сила, случај, радње хрећих лица или кривица другог уговорача), врсхе шхета (damnum emergens и lucrum cessans) и крихеријума њиховог одређивања и израчунавања, као и хереха доказивања. Ипак, у погледу ове друге трупе поменухих услова, код пихања накнаде штете за случај неизвршења или неправилног извршења основне обавезе извођача научноисхраживачког рада, постоје односно предлажу се извесна специфична решења која ce намећу у вези ca специфичношћу садржине основне обавезе извођача научноисхраживачког рада, a правдају се аналошјом са сличним сихуацијама у другим областима људске делатносхи код којих je правна пракса (реч je о вансудској пракси, и хо првенствено израженој у многим хипским уговорима и општим условима за уговоре о научноистраживачком раду) већ изградиле извесна специфична решења, а права пракса заузела већ досха усаглашене ставове. А у томе погледу за питање уговорне одговорности од одлучујућег значаја je разликовање c једне стране уговора код којих je предмет обавезивања само извршавање уговором предвиВеног посла у оквиру иаучне делатности, а с друге стране уговора код којих je предмет обавезивагъа и постизање одређених материјализованих резултата, разуме се на основу претходно обављеног научноистраживачког рада (а све то у оба случаја на начин и по поступку који одговара савременом нивоу односне научне дисциплггае и методологије). 1. Код уговора о научноистраживачком раду код којих се основна обавеза извођача састоји само у обављању уговором предвиВеног посла у оквиру научне делатности, специфичности се јављају у погледу три цитата која се појављују у склону проблематике о уговорној одговорности. а) Најпре, до одговорности извоБача научноистраживачког рада долази само у случају ако на његовој страни постоји кривица за неизврптегье или неправнлно извршење његове основне уговорне обавезе (ово важи и за случај задоцњења у извршењу ове основне обавезе, што би гшаче практично могао бити најчешћи разлог за постављање пнтања уговорне одговорности). А та кривица ће постојати ако ову своју обавезу извоВач није испунио на начин који одговара савременом нивоу односне науке,, дакле у принципу као bonus pater familias односно као добар привредник у овој специфично) области људске делатности. Сматра се дакле да je имовинска одговорност у овим случајевима, иако уговорна, чисто субјективног карактера, заснована само на принципу кривице. б) Постојање кривице на страни извоБача научноистраживачког рада, поновимо: иако je у питан.у уговорна одговорност, треба увек да докаже наручилац (actori incumbit probatio), тако да се овде не прихвата иикаква предпоставка кривице, што je иначе правило код уговорне одговорности. Дакле друга уговорна страна наручилац треба да докаже да je на страни извоБача постојала кривица, при чему интензитет кривице