Анали Правног факултета у Београду
за утврђивање појединих уговорних елемената, a посебно оних потребних, сходно уговорним клаузулама, за израчунавање висиые накнаде-цене за обављенн посао. А то значи да би у оваквим случајевима имало места само за овакву врсту контроле. 3. Питања контроле рада и пријема резултата рада по уговору о научноистраживачком раду стоје у тесној вези са питањем квалитета тога рада и његових резултата, ко je се на неки начин појављује као претходно шггање а и као критеријум за давање одговора на питања контроле рада и посебно пријема резултата тога рада. Правно, питање квалитета се изражава као питање мана на обављеном послу и оствареним резултатима. Зато се код сваког уговора може поставити питање критеријума за одену бонитета, тј. уговор одговарајућег квалитета обавл>еног рада и постигнутих резултата. А за то се савремена пракса уговора о научнонстражпвачком раду служи правним стандардима као што су: светски пиво, највшпи ниво, ниво савременог стања светске науке, и сл. Y сухптшш све су то „каучук прописи” чија се садржина, маса мења сходно променама односно напредку у по ј единим областима науке и у методологией научног рада. Отуда су код решавања ових питања улога и значај експерата, а у крајњој линији и судова односно других институција које би уговором биле предвиђене за решавање евентуалних спорова (посебыо арбитраже и паритетне комисије с правом одлучиваньа), врло велики, што оправдана појаву свега онога што смо назвали експертологијом. 4. Најзад, уколико су у питању уговори о научноистраживачком раду без обавезе на постизање конкретних материјализованих резултата, уз све могућности и облике контроле и уз све позитивне резултате који се желе постићи и постижу извесном контролом, мислимо да je од исте толике ако не и веће важности и ефикасности, за постизање жељеног циља, обезбеђење пхто веће јавности у презентирању и чињењу познатим резултатима самог научног рада управо на конкретним пројектима. Y томе потледу ce постављају предлози и захтеви у многим земљама, посебно кад су у питању научни програми чији je рад финансиран из јавних средстава. IV. Одговорност за неизвршење одн. непотпуно извршеље уговорне овавезг. И поред свих облика сарадње између уговорача код уговора о научноистраживачком раду, и перед тога што по правилу и у начелу наручнлац сноси терет ризика код ових уговора, ипак се и код њих може поставити питање накнаде штете због неизвршења односно непотпуног извршетьа уговорних обавеза. Истина у пракси je то изванредно ретко, уколико je реч о научноистраживачком раду у правом смислу речи (а не о пројектантским или другим техничким услугама ко je се каткада у по j единим земљама сврставају, са становишта права, у научну делатност). То разуме се само уколико je у питагьу одговорност за накнаду штете извођача научноистраживачког рада у вези његове основне уговорне обавезе, пошто се управо у овим случајевима одражавају специфичности научне делатности као предмета уговарања. А то значи да за случај неизвршења или неправилног односно непотпуног извршења других обавеза било од стране извођача научноистраживачког рада било од стране наручиоца важе општа правила о уговорној имовинској одговорности сваке односне земље.
33
РИЗИК И ОДГОВОРНОСТ КОД УГОВОРА О НЛУЧНОИСТРАЖИВАЧКОМ РАДУ