Анали Правног факултета у Београду

2

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛХЕТА

грацијом y привреди разматрају питање процеса централизације и концентрације производње ( 2 ). Међутим, пажљива анализа законских прописа који регулипгу ову материју доводи до закључка да под термином удруживање у привреди или инхеграција, било да се мисли на хоризонталну или на вертикалну интеградију, треба имати у виду само такве облике удруживања када сваки члан привредног удружења задржава своју економско-правну индивидуалност, када се свака привредна организации а сасвим слободно може одлучнвати да ли ће ступити у одређено удружење или ће из њега иступити, наравно, поштујући при том обавезе прихваћене уговорохМ на основу којег je стушила у чланство удружења. Не треба наглашавати да се свака привредна организација при одлучивању о ступању у одређено привредно удружење руководи пре снега својим економским интересима и користима које очекује од овакве сарадње са осталим партнерима. Да се под удруживањем или интеграцијом у привреди не мисли на фузионисање предузећа, види се и по томе што се у Програму Савеза комуниста Југославије о овоме питању говори у посебном одељку који носи наслов, „Самосталност предузећа и удруживање у привреди". Ту се нзричито каже; „Одговарајућа самосталност предузећа омогуђава и подстиче најразноврсније облике сарадње и удруживање привредних организадија". И даље: „Удружења предузећа представљају непосредан продужетак пословања и планирања предузећа, из чега произилази да у оваквим привредним удружењима долази у пуној мери до израза непосредан угацај предузећа и гьихових потреба, и да та удружења послују првенствено на бази добровољне сарадње предузећа". И, најзад: „Мора бити обезбеђен и пуни утицај радничких савета на руководеће органе удружења" ( 3 ). И. Устав СФРЈ од 1963. у свом члану 19. говори у истом смислу. Ту се, измеВу осталог, каже да: „Радне организације могу уједињавати своја средства ради унапређивања и развијања своје делатности и закључивати друге споразуме о заједничкој делатности и пословању" (подвукао В. В.). Израз: „закл>учивати споразуме“ експлицитно показује да се мисли само на такве привредне организације које, удружујући се са другим предузећима, трајно задржавају своју привредну и правку самосталност. II Упркос томе што су општепознате и евидентне користи које предузећа имају од удруживаиа већ дуто се јављају не мале тешкоће, отпори и сметње у вези са интеграцијом у привреди. Join увек се у многим гранама. индустрије не остварује интеграција. У производњи алатних машина, пољопривредних машина, шинских возила, пушичких аутомоби\а, камнона, апарата за домаћинство, бродоградњи, затим у индустрији текстила, коже и обуће, индустрији дувана, конзервној гшдустрији, производим конфекиије, итд. још ни издалека није остварен онај обим удруживања који би се могао остварити и који би омогућно предузећима у овим гранама индустрије да успепшије решавају веоЈча важне задатке у вези са поделом рада и спедијализацијом, затим кооперации ом, а пре свега и изнад свега у вези

(з) Програм Савеза комуниста Југославије, Београд, 1958, Култура, с. 313, 314