Анали Правног факултета у Београду

3

ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И ИТЕГРАЦИЈА ПРИВРЕДЕ

ca увођењем нове модерне технологије, која за нас представља пихање бихи нл’ не битн с обзиром на чнњениду да je наша земља у послератном периоду успела да се издвоји из групе привредно неразвијених земаља, али да ипак још увек далеко заостаје иза најразвпјенијих земаља у Европи и Северној Америци. „Ако се не жели заостати, мора се обезбедити да се у шсвиру нашег система развијају савремена технолошка достигнућа у складу са темпом технолошке револуције ко ja се данас одвнја у свету. Пеопходно je формирати друштвене облике у привредном животу који ће подстицати и стимулисати оријентацију на примену модерне технологије“ ( 4 ). Шта, међутим, да се каже о одсуству удруживања и међусобне, тако неопходне и толико корисне координације пословних акција у области спољне трговине, где наша извозна предузећа, у великој мери уситњена, кадровски, технички и организационо заостала и неопремљена, иступајући изоловано и без довољне координације са другим нашим извозницима, на велико задовољство и не малу корист наших изванредно добро организованих иностраних партнера, остварују далеко мањи ефекат него што би могла, наносећи тиме знача ј ну штету нашој економищг и нашој земли уопште. Међу тешкоћама ко je се помшьу у вези са удруживањем у привреди обично се у литератури ко ja се у нас бавим овим питањем наводи подозрение и бојазан појединих комуна од интеграције, пошто се полази од тога да би по дела рада, специјализација и кооперација између предузећа на територији дате комуне и других предузећа, као и све остало што долази као резултат удруживања, могло да доведе до тога да се умагье приходи које су дотле остваривале комуне ( 5 ). Могу се исто тако срести и обрнути случајеви када комуне, пошто то одговара њиховим интересима, врше притисак на поједина предузећа на својој територији да се удружују, иако за то нема никаквог економског основа и потребе ( 6 ). МеВу значајне сметње које отежавају и успоравају бржи развој удруживања у привреди треба још поменути и тзв. универзални карактер многих предузећа, тј. веома широк асортиман произвола. Широким паралелним и у великој мери аутаркичним програмом производив одликују се чак и нека наша иначе велика и реномирана предузећа, на пример, у производил, преради и промету нафте, електронској индустрији, индустрији апарата за домаћинство, индустрии шинских возила, аутомобила, камиона, електромотора, итд. Иако je и лаицима потпуно јасно да одсуство потпунијих и трајнијих решења на бази међусобног удруживагьа и повезивања оваквих предузећа наноси штету и самим произвоЬачима и читавој југословенској привреди и доводи у питање наш успешни излазак на светско тржиште, ипак се овакво стање већ годинама толерише. Низ нерешених гштања у оквиру нашег привредHOl система доводи до недовољне опште стабилности у привреди, што де-

СО Мирко Даутовић, пето, с. 85—89; Милош Самарџија, Проблеми дал,е изградње и функционисања самоуправл>ања у нашем привредном систему (у Зборнику ~Проблеми дал>ег розвоја привредног система"), Београд, 1968, с. 101.

(5) Иван Буковић, Актуелни проблеми итеграције и пословне политике у нашој привреди, Економски претлед бр. 3—4/1967, с. 140.

(О Дражен КалоБера, исто, с. 725.