Анали Правног факултета у Београду
4
ЛНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
стимулативно утиче на међусобно повезивање привредних предузећа кооперацијом и специјализацијом. Искуство показује да у хаквим условима боље пролазе она предузећа ко ja имају широк асортиман произвола, пошто тако могу своју производњу стално да усмеравају не само према постојећој понуди и тражњи одрейених произвола већ и да je подешавају према оним сировинама и репродукционим материјалима до којих je могуће доћи на тржишту ( 7 ). Поред извесних неадекватшгх одредаба девизног и спољнотрговинског режима, интеграцију у привреди омета и успорава још и недовољно разрађен и афирмисан систем планирања као друштвени процес усмеравања развоја привреде у условима самоуправљања, тржишта и доходних односа. Потребно би било стварање таквог система и методологије планирања који ће полазити од самих радних организација и ослањати се на њих н који ће, поред тога, створнти потребне услове и омогућити да привредна предузећа, у оквиру друштвених планова и на бази дугорочних солуција везаних за формирање дохотка и његову расподелу, предвиђених у њима, моћи да планирају и сопствени програм развоја, укључујући ту и спепијализацију и поделу рада, кооперацију и друге облике интеграције, и то не од године до године, вей на много дужи рок. Само тако предузейа могу да буду озбиљно стимулисана за свој оптимални развој, за економско-техничке оптимуме у производгьи и за бржи технички прогрес ( 8 ). Сасвим je извесно да права привредних организација и њихових органа самоуправљања да самостално утврђују своје производне програме, одређују своју пословну политику и уређују своје унутрашње односе представљају основни и неопходни услов да се успешно могу искористити позитивни ефекти робне производње. Али исто тако не треба заборавити да се овн ефекти не могу искористити ни онда када се иза тобожње жел>е за очувањем самосталности предузейа крију посебни интереси за аутаркијом, затвореношйу и неодговорношйу руководейих трупа у привредним органнзацијама и када се од такве самосталности прави фетиш. Овакав фетиш и овакво лажно самоуправљање може се јавити и јавља се као сметгьа, као препрека увођењу нових метода рада, нове технологије, нових решегьа ко ja треба да омогуйе повећање продуктивности рада и ефикасније искорншћавање постојећих кападитета. Тако се овакво квази-самоуправљање може појавити и као сметња интеградионим процесима. Мейутим, истинско самоуправљање, као што je познато, мора да буде спремно да развија ону поделу рада која произилази из нужности техничког развоја у одреВеној фази развитка производних снага. Самоуправл>ан>е мора да омогуйи разматрагье и анализирање економске оправданости и „рационалности сваког предлога, иницијативе и критике не само друштвено-политичког вей и технолошког аспекта производгье и организације рада који долазе и изван оквира екипе стручгьака ... Утврђивање те релативне демаркационе линије измейу технолошке нужности и самоуправљања бийе актуелно све док ниво знагьа и ниво стручности не буду приближно исти за све учеснике у одре-
(') Душан Чкребић, Живојин Гребенаревић, Интеграција у прпБреди СР Србије (Зборник. ~Пробле\ш даљег развоја привредиог система"), с. 282, 253.
(8) А ушан Чкребић, Живојин Грсбенаревић. исто, с. 284.