Анали Правног факултета у Београду

5

ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКЕ ЗЛЈЕДНИЦЕ И ИТЕГРАЦИЈА ПРИВРЕДЕ

ђеној врсти рада" ( 9 ). Y оквиру одре Бивања те најоптималније и економски најрационалније демаркадионе линије измеБу неопходности да се по штују захтеви и одре Бене норме модерне технологије и принципа самосхалности привредних организација и њихових колектива при доношењу одговарајуђих одлука у вези са остваривањем одреВеног програма производње наћи ће своје место и одлучивање о томе до које мере je технолошки корисно и економски оправдано удруживање и пословно повезиBaibe одређеног предузећа са другим истородним или сличним привредним организацнјама. 11l Када се говори о интеграцији у привреди и самоуправљању немогуће je не задржати се на улози коју су у овом погледу имали државни органи у првим годинама децентрализације у систему управЛ)ан>а у привреди, и коју и данас имају у условима када неке привредне организације из разних разлога нису у стању да саме реше оваква питања. Y нас се самоуправљак.е почело уводити и постелено афирмисати у времену када je етатистичка структура управљања привредним и друштвеним животом била скоро сасвим изграђена. Због тога je „за продес изградње социјалистичких односа код нас била, а и данас je карактеристична дуалистичка и противречна друштвена структура у којој самоуправни и етатистички облици сачшьавају две противречне компоненте нашег социјалистичког система". Y уеловнма у којима се самоуправл>ање задржава на нивоу радних организација, IБИХОВО повезивагье као робних произвођача у друштвену привреду могуће je или на самоуправним принципима, уколико би се предузећа организовала путем самоуправних асоцијација у један систем тзв. самоуправно привреде, или пак на етатистичким принципима, уколико функције макроекономске компоненте самоуправљања, зато што иста ioru није изграВена, буду и даље, мада у измењеном виду, обављали одреВени државни органи и институције. Тређе решење, да се робна привреда организује без макроекономске компоненте, без координације и усмеравања, било од стране самоуправних асоцијација, било од стране етатистичких структура, доводи до стихијских односа који би одговарали анархичној привреди либералног капитализма, што никако не може одговарати модерно организованој привреди. Зашто су сви покушаји да се спроведе тобожгьа либерализација тржишних односа без изградње одговарајуће самоуправне структуре, на нивоу изнад предузећа, претрпели неуспех, пошто се убрзо показало да се путем државне интервенције мора обезбеВивати „усмеравање" тржипше привреде. Пошто није било адекватног самоуправног механизма слободно и на добровольно ј бази створених асоцијација привредних предузећа и непосредник произвоВача, морао je деловати увек присутан и из ранијег периода наслеђени етатистички механизам. Ово je довело до повлачења оштре границе између предузећа као представника самоуправне структуре и етатистичког успостављања и регулисања макроекономских односа. Треба у

(9) Зоран Видојевић, Y чему су снага и слабеют самоуправл,ан>а, Гледишта бр. 12/1968, с. 1686, 1696, 1697.