Анали Правног факултета у Београду
6
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
вези са овим још додати да je децентрализацнја етатисхичке структуре и образование ошптинске самоуправе, као основног облика политике самоуправне структуре, довело до формирања регионалних оквира за привредне односе и привредне процесе. А управо ти „оквири су спречавали, па и данас још увек спречавају у велико ј мери, да се предузетна форма основне производив једннице реорганизује и усклади са захтевом оптимализације у техничком, производно-радном, као и у економском и друштвеном погледу. Процеси децентрализације управљања у предузећима, формирање радних јединица и процеси стварања интеграционих целина, који су отпочели у новијој етапи развоја нашег друштва, представљају путеве којима се тражи решење ове противречне структуре" ( 10 ). Из света овога јасно се види да се у нашој привреди јављају одреЬени проблеми у вези са потребом обезбеВења међусобне координације између разних привредних организација и заједничког решавања низа шттања за ко ja су заинтересована многа предузећа. Живот и привредни развој свакодневно и непрекидно намећу такве проблеме и они се морају решавати. Уколико их не рашавају слободне асоцијације произвођача, односно разноврсна привредыа удружења, морају их решавати, иако, по правиду, мање ефикасно, одређени државни органи, почев од општина, raro je најчешће случај, па све до федерације. У последним годинама јављају се у нас извесни нови појмови у вези са интеграцијом у привреди. Све вшпе се говори о самоуправном договарању, о самоорганизованој привреди, о самоуправљању, самоорганизацнји, игд. На првом месту требало би овде констатовати да наведени термини нису најсрећније изабрани и да чак овде срећемо једну врсту плеоназма с обзиром на то да je већ ноторна чињеница да у нас имамо скоро две деценије децентрализовани систем у управљању привредом и да имамо друштвено управљање, па према томе није потребно да и новим често прешироким терминима обележавамо нешто за шта смо већ раније имали погодније називе. Чим je у питању договарање, очигледно je да се ту договарају субјекти који су носиоци власти и који имају право одлучивања (радннчки савети и слична тела и институције), па стога није потребно додавати термин „самоуправно" иди испоред речи „договарање" и „организовање" додавати реч „само". Међутим, не улазећи дал>е у оваква лингвинистичка разматраиа, треба нагласити да пој едини аутори на различите начине, шире или уже схватају термине који су напред поменути. Тако, један од њих каже да ће ,дтутеви самоорганизирања бити разноврсни. Они ће, једнОм, бити такви да боље организирана радна заједница постане активна и да joj се придружују оне које, саме за себе, не могу више правити спектакуларнији напредак. Придружнвање бољем и организиранијем биће могуће, ако радни људи у једној и другој организацији утврде да he из такве нове заједнице постати свима боле, како у личном дохотку, тако и у јачању фондова''. Исти аутор наставл>а да.ъе да процеси самоорганизоваиа могу да се огледају и у томе што би се више радних организација сложило да заједнички развнјају нове радне заједнице, и то у области промета, припреме рада, истраживачког рада и слично, што ће
(io) Милош Самариија, исто, с. 86, 90, 91.