Анали Правног факултета у Београду

7

ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И ИТЕГРАЦИЈА ПРИВРЕДЕ

„подигнути на виши ниво њихово самоорганизовање и побољшати им материјални положа] повољним увјетима привређивања" ( n ). Овај аутор, као што ce видн, самоорганизовање у привреди идентификује час са удруживањем предузећа и са њиховим пословним повезивањем, час са фузионисањем, а неки пут, опет, са формирањем здружених предузећа. Много прецизније дефинише и одређује појам самоуправног договора проф. Самарџија, који каже да je то правни докуменат којим ce конституише једна интегращюна целина. Овај договор закључују радне органнзације и њиме ce одређује обим заједничке делатности, као и облик и методе помоћу који ce обезбеВује реализовање таквог заједничког програма. Исти аутор у оквиру својах даљих анализа разматра извесне институционалне оквнре у којнма делују овакве асоцијације радних организација. Он, у суштини, под оваквим самоуправным договором подразумева досадагшье форме удруживања привредних предузећа као што су пословна удружења и сличне организације. Он то не каже изричито, али из горе наведене дефиниције и из приказивања начина на ко] и би се формирао заједнички орган или тело које треба да стоји на челу овакве асоцијације, као и по томе како би та] орган радио, јасно се види на шта се овде мислило. Уосталом, он нешто даље у потпуности потврђује ову претпоставку наглашавајући да „с обзиром на данашњу праксу у организовању асоцијација предузећа представничка форма заједничког органа у којој су заступлена предузећа представља почетни облик самоорганизоване привредне структуре". Вала, меВутим, одмах нагласити да, поред овог облика асоцијације предузећа ко]у сматра првом фазом интеграције у оквиру производних колшлекса, у којој je процес самоуправљања доминантан на ннвоу радшгх организадија и њихових асодијација настал!гх као резултат самоуправне интеграције, и чије пословно повезивање и функционисање контролЈшгу још увек државни органи (што, са своје стране, још једном потврВује напред наведену претпоставку), исти аутор разликује још један вид самоуправног договора у привреди који он назхгва вишим степеном интеградије и самооргашаовања привреде. Овакав облик интеграције je посебно интересантам и он би, према речима овог аутора, требало да представља такву организапиону структуру привређивања у којој ће се поједини производни комплекси, створени y првој, почетно] фази самоуправних договора п самоуправне интеграције, „јавити као институционално организоване целине у оквиру којих je постигнут у начелу висок степей рационализације унутраппье организације и висока ефикасност пословања". Унутрашња организација у оквиру вьих требало би да буде изведена самооргаьшзовааем радних организација без утица] а државних органа, а ефикасност пословања требало би да буде резултат заједничког планирања привредне делатности и „организованости робних облика међусобног повезивања". Ти виши видови итеграције би се огледали у разним видовима сарадње и самоуправних договора између таквих интегрисаних целина ко]е би требало да обухвате поједине велике производне комплексе ( 12 ).

(11) Иван Буковић, исто, с. 137, 138.

(12) Милош Самарџија, исто, с. 116—118.