Анали Правног факултета у Београду

53

ПРОБЛЕМИ ЛИЧНОСТИ УЧИНИОЦА Y КРИВИЧНОМ ПРАВУ НДР

Y интересу измене личности неошсодно je да у по j единим случајевима напр. психијатријскн вештак изнесе своје мишљење у погледу васпитања преступника и да му као лекар пружи одговарајуће савете. Због овога je пожељно да осуђеници према својим индивидуалним потребама и за време извршења казни буду подвргнути медицинској и психолошкој бризи. На дневном реду je и организовање полуотворених и отворених казнених завода како би се осуЬеници поступно припремили у процесу ресоцијализације и како би се систематски развијали захтеви за самосталношћу код осуђеннх. Y одговарајућим случајевима ово служи развоју и васпитању личности затвореника, да би се избегла њихова изложеност поврату. Овакав систем извршења изречених мера омогућава уклањање протнвречности између животних услова за време издржавања казне и оних на садбоди. Y појединим случајевима учинилац се може подвргнути и лекарском прегледу, односно лечењу уколико би то било потребно ради отклањања поврата. Код смањене урачунљивости суд може место или перед мера кривичноправне одговорности одредити упућивање у психијатријске установе у складу са за то важећим одредбама (§ 16. КЗ). Ново кривично право поклања велику пажњу поступку поновног укључивања преступника у друштво. Овај поступак je у првом реду усмерен на то да се измени околина преступника, напр. да се отклоне узроци и сколности које су погодовале извршено кривично дело. Исто тако поступак je усмерен на јачање личности осуђеног и на развијање утицаја који би у будућности повећали снагу осуђеног да своје поступке усклади са друштвеним захтевима и властитом одговорношћу. ’Ччтшлг.п са своје стране треба да настоји да из осуде извуче потребне поуке за касније понашање. Y цшьу контроле насталих промена у понашању отпуштеног осу Веника потребно je овога поред осталог обавезати и одговарајућим дужностима. Ове последње мере такође служе развоју и стабилизовању личности осуВеног. Y свему овом може се поћи од тога да ће и убудуће основна вредност бити поклоњена личности учиниоца у новом кривичном праву НДР на доследан начин како je то изнесено у основним поставкама социјалистичког правосуђа и посебно у одлукама Државног савета о задацима и раду органа правосуБа. За успех процеса морају се стално проучавати и поштовати меБусобни односи одлика личности учиниоца, уколико су повезане са кривичним делом. Истицање питања о личности учиниоца одговара општим захтевима партије радничке класе, државних органа и друштвеиих организација, који у средишту државне и друтптвене активности поставл>ају човека. „Социјалистичко правосуђе има пред собом бригу о људима". ( 17 ) Ово и овакво схватање обезбеБује остварење поставки социјалистичког хуманизма и истовремено одговара улози права у процесу социјалистичке изградње човека. На овај начин и истраживање личности учиниоца служи поступиом сузбијању криминалитета као друштвене појаве.

(Превео с немачког Д. В. Димитријевић)

Проф. др

Ханс Хиндерер

Дниверзитет у Халеу (НДР)

(17) Ulbricht W.: Schlussbemerkungen auf der 25. Sitzung des Staatsrates der DDR. Neue Justnz 20 (1966), exp. 383.