Анали Правног факултета у Београду

52

АН АЛИ ПРАБНОГ ФАКУЛТЕТА

правые одговорности. У кривичном праву представља интересантан пример и законско разграничена одговорности лекара и апотекара. ( 16 ) Разјашњење претпоставки личне одговорности и повећана одређеност кривичноправног регулисања у великој мери доприносе и васпитном ефекту кривичноправне праксе. Истом циљу служи и принцшшјелан и за социјалистичко правосуђе разумљив захтев да се у кривичном поступку поштује људско достојанство, да се у сумњи не терети окривљени и да се окривљени не сматра кривим све док се његова кривица несумгьиво не докаже (в. § 4. КЗ). Помоћу крнминалистичких и друштвених мера треба обезбедити расветљење сваког кривичног дела. Перед осталог једна од важних мера за формирање ушчности je и одлучна борба против латентног криминалитета, jep неоткривена кривична дела чине да учинилад наставља да врши кривичыа дела и у тежој форми, те тако долази до даљег заоштравања сукоба између учиниоца и друштвених захтева, што свакако може да отежа продес васпитања. Сваки ко je учинио кривично дело мора да одговара пред судом или друштвеним органом правосуђа, односно када се ради о малолетшщима пред органима који се старају о н>има (§§ 23. и сл. КЗ), уколико нису посреди изузеци. Како je већ речено, код нескривљеног афекта и знатног оптерећења способности за одлучивање може доћи до ублажавагьа кривичноправне одговорности, а под одређеним условима може се и одустати од кривичноправне одговорности (§ 14. КЗ). Y случају смањене урачушъивости може доћи до ублажења кривичноправне одговорности (§ 16. КЗ). До отклањања кривичноправне одговорности може доћи и кад учинилац после кривичног дела покаже да се у основи променио, те да ће убудуће поштовати социјалистичку законитост (§ 25. КЗ). Но, ако се из судских осуда не извуку никакве поуке, ова негативна окоуШост може се узети као пооштравна приликом пресуђења за новоучшьено кривично дело. Ова консеквенца почива на суду о личности учиниоца с обзиром на ј единство дела и учиниоца. Код примене казнених и васпитних мера морају се истражити кривично дело и његове последице, виност учиниоца и његова личност, као и узроци и погодујуће околности кривичног дела. На основу законског бића кривичног дела и с обзиром на тежину извршеног дела неопходно je у интересу једгшствене примене казнених одредаба разушковати казнене и васпитне мере. Основе, критеријуме и меру диференцирања треба наћи у прописима о васпитним мерама друштвених судова (§§ 28. и 29. КЗ) и о казнама са лишењем слободе (§§ 38—48. КЗ). За разјашњење васпитних консеквенци потребно je иецрпно и јасно схватити противречности сауме личности учиниоца. Овде се ради о томе да се супротставе једне другима познтивне и негативне стране и да се у границама гчогућности јачањем и унапређнвањем позитивних свој става ограниче негативне стране и искључи ььихово делованье. Само изрицање забрана уопште узев не постиже цил> промене личности односно у мауој мери доприноси томе.

(16) Види § 20, ст. 4. и 5. првих извршних одредаба од 2. априла 1958. Лредбе о организации апотекарства (Службснн лист I, стр. 379).