Анали Правног факултета у Београду

257

ПРИКАЗИ

2. Посебну пажвьу привлачн систематика ових уџбеника, јер показује готово потпуну подударност с наставним програмом за кривични поступак као предмет правног образовања на правыим факултетима у СССР ( 16 ). Поставља се пнхање о одкосу измеВу научног система обраде једне правые дисциплине и дидактнчки изграђеног наставног програма ове дисциплине као предмета правног образована. По нашем схватагьу, научни систем мора бита слободан. Он je дужан да обради наставно градиво, али не и да се идентификује с темама и тезама наставног програма. Само тако научни систем представља стално стваралаштво и омогућава обухватање новых садржаја и кретања. Услед иденгификације с наставним програмом ни један ни друга уцбеник кривичног поступка нису развили погребай научны систем. Y њиховом систему нема основне поделе кривичног процесног права као релативно самосталне дисциплине на ошпти и посебни део. Ову поделу изискује уопштавајућа апстракција у научном раду и она не сме бити занемарена. Рекли бисмо да ову поделу поштује и ЗКП РСФСР у једном неразвијеном али присутном изразу одељка првог његове систематике (опште поставке). Научни систем у најопштијим потезима мора се састојати из увода, општег и посебног дела. Y даљој изградњи он се мора ослањати на главке институте кривичног процесног права и велике етапе кривичног поступка. Но, слабости у систему не мора да носе собом и недостатке код обраде кривнчнопроцеене проблематике, али je у сваком случају најбол.е ускладити научни систем и обраду проблема уз одговарајуће респектовање наставног програма. 3. Појам кривичног поступка и кривичног процесног права дат je и у једном и у другом уџбенику потпуно јасно и одређено. Y уцбенику А совјетски кривични поступак je дефинисан као „на закону и истинским демократским принципима заснована делатност органа истраге, јавног тужилаштва и суда, уз учешће друштва, као и у вези с тим настали правый односи, који су усмерени на откривање кривичних дела и решење кривичних ствари...” ( 17 ). Што се тиче социјалистичког кривlтчног процесног права, речено je „да оно изражава и регулшпе друштвене односе који су у складу с током поступка у кривичним стварима, њиме се регулишу делатност органа истраге, јавног тужилаштва и суда, као и правый односи који настају измеВу ових органа и других учесника поступка” ( 18 ). Y уцбенику Б истиче се као најглавније да je кривични поступак „делатност суда, органа јавног тужилаштва, истраге и извнВања, који воде активну борбу против кривичних дела. Ова делатност je строго правног карактера и њоме се остварују процесним правом установлено обавезе и овлашћења поменутих органа” ( 19 ). „Совјетско кривично процесно право je систем правних норми које регулишу делатност истраге и претреса ствари о кривичним делима, као и односе до којих долази у току ове делатности између појединих државних органа, измеВу ових органа и кривичнопроцесних учесника и између поменутих органа и друштвених организација, установа и појединих грађана ( 20 ). Изложене дефиниције јасно одреВују и кривични поступак и кривично процесно право. Но, након извесних приговора оне показују и одре Вене слабости. Y совјетским уџбеницима које разматрамо пришло ce најпре кривичном поступку, а потом кривичном процесном праву. Кривични поступак се посматра као друштвени феномен, ада при том ни je у доволшој мери истакнуто да je он акциони израз кривичног процесног права. Несумњиво je да на кривични поступак као друштвену појаву делују материјалне, кул-

(16) Наставни план правног образованна на правним факултетима у СССР je јединствем и утврђен од стране Министарства за сише и средње специјадно образоваље СССР. Исто тако, утврђени су и наставни програми предмета, те међу њима и совјетског кривичног поступка. Настава кривичног поступка се обавл>а са 70 часова предавања и 70 часова практичних вежби. Настава се изводи у 5. и 6. семестру.

(17) Уцбеник À, стр. 9 (18) Уцбеник А, стр. 13.

(10) Уџбеник Б. стр. 9—lo. (20) Уџбеник Б, стр. 16.