Анали Правног факултета у Београду

258

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

турне и политичке компоненте датог друштва-државе, као и стратегија и тактика борбе против криминалитета, али њега изграђује и оживотворава кривично процесно право. После овог, од интереса je пу котика ко ja се јавља између делатности и гсривичнопроцесних односа, найме, рекло би се да постоје делатности које су ван односа и делатности ко je доводе до формирања односа, те су тако и обухваћене односима. Овакво схватање je неприхватљиво. Оно je засновано на опажајно примарном, тј. на непосредно виВеном. У њему има нечег што je својстевено природним наукама. За нас je од интереса кривичнопроцесни однос као рационално примарни институт кривичног процесног права. Кад овај однос има одлике социјалистичких друштвених односа, онда je и кривично процесно право социјалистичко. Делатности или, боље речено, кривичнопроцесне радње резултирају из кривичнопроцесних односа и у погледу свог јављања и у погледу своје структуре и вршења. Посредством кривичнопроцесних радњи проверава се ваљаност кривичнопроцесних односа. Према томе, спорна je и основаност сврставања делатности и односа у дефиницију кривичног процесног права, као што je, на другој страни, спорно и уношење односа поред делатности у дефиницију кривичног поступка као акционог израза кривичног процесног права. Y првом случају довољан je однос, а у другом делатност. МеВутим, шта рећи о пукотини измеВу делатности и процесних односа. Из схватаньа ко je je овде кратко скицирано, а ко je носи наслов „друштвено (рационално) динамичко” ( 21 ) схватање кривичног поступка, излази да се кривичнопроцесне радње и кривичнопроцесни односи меВусобно обухватају, те да je и поменута пукотина резултат извесне погрешке у третману кривичнопроцесног односа. Ове пукотине неће бити, ако се схвати присуство кривичнопроцесног односа у латентном и отвореном виду. О латентном виду кривичнопроцесног односа говори се у оним процесним ситуацијама или етапама кад друга страна није присутна, а присутни партнер je дужан да води рачуна о њеним интересима. Партнер који коначно може да нанесе штету овим интересима свакако je орган кривичног правосуВа. Латентни вид кривичнопроцесног односа не налазимо ни у уцбенику А ни у уџбенику Б, иако ЗКП РСФСР о њему води рачуна у чл. 20, ст. 1. Законодавац дословно прописује: „Суд, јавни тужилац, иследник и лице које врши извиВај дужни су да предузму све законом предвиВене мере ради свестраног, потпуног и објективног истраживања околности ствари и да открију како окривљујуће тако и ослобаВајуће околности по окривл>еног, а такоБе и околности које отежавају и ублажавају његову кривицу.” Дакле, уз одреБену коректуру појављена пукотlша се губи, а самим тим долази и до правилног повезивања кривичнопроцесних радњи и кривичнопроцесних односа. На крају, али не и као магье важно, кад je реч о поменутим дефтшицијама, треба рећи да није извршено потпуно уопштавање кривичнопроцесних субјеката и одреБен њихов генусни појам, јер да je то учшьено, не би дошло до уношења наслова субјеката по врсти. После потпуног уопштавања остаје као генусни појам само кривичнопроцесни субјекат. Тако се, у крајњој линији, поред предмета и задатка кривичног процесног права у његову дефиницију имају уградити као највшпи и основни институти кривичнопроцесни субјекат и кривичнопроцесни однос С 22 ). 4. Y разматраним уџбенидима пажњу привлаче и ставови о кривичнопроцесним функцијама, утолико пре што у совјетској литератури кривичног процесног права нема сагласности у погледу броја процесних функција. С мањим изражајним разликама и у једном и у другом уџбенику под појавом кривичнопроцесне функције подводи се усмереност Аелатности органа или лица у кривичном поступку ( 23 ). МеБутим, приликом истицања самих функција долази до неслагагьа. Тако, према схватању израже-

(21) Д. В. Димитријевић; Кривично процесно право. Друто прераЬено издање. „Савре. мена админнстрација", Београд, 1965. Скраћено цит.: Димитријевнћ 1. V. стр. 14.

(22) Димитријевић 1, стр. 12.

(23) Уџбеник А, стр. 10. Уџбеник Б, стр. И.