Анали Правног факултета у Београду

259

ПРИКАЗЫ

ном y уџбенику А, у поступку постоје следеће функдије: a) функција окривљења; б) функција одбране; и в) функција решења кривичне ствари (- 4 ). С друге стране, у уџбенику Б истакнуте су као основне функције: а) судска функција; б) функдија надзора ради тачне примене закона; в) функција истраге; и г) функција одбране ( 25 ). Ближим критичким посматрањем како дате дефиниције тако и набројаних функција треба утврдити одрживост изложених ставова о кривичнопроцесним функцијама. Појам функције се у литератури различито дефинише ( 26 ). Дефиниции a коју су аутори дали у разматраним уџбеницима у потпуности je прихватљива, посебно као радна (операционална). Но, запажа се да аутори, приликом изналажења врста функдија, нису у довољној мери поштовали елеменат дефиниције који казује да je реч о усмерености, односно о цил>ности делагьа органа или лица у енциклопедијском смислу речи. Да je ово респектовано, не би ни дошло до набрајања процесних функција, а да се претходно не одреде критеријуми еманципације и класификације функција. Зато je целисходнији став, изражен у уџбенику A, који говори о основным функцијама, иако не следи у довољној мери мисао коју смо истакли. Овде се осећа последица неизграђености највишег појма кривичнопроцесног субјекта и класифгпсације субјеката у кривичном поступку ( 27 ) и у уцбенику А и у уцбенику Б, јер да je ово учињено, правилна класификација и номинацнја функција наметнуле би се саме по себи. Исто тако, да je у научни систем излагања унесен принцип одељености кривичнопроцесних функција као посебан принцип општег характера у области процесних субјеката ( 28 ), искристалисале би се и функције у својој разноврсности и одговарајућој класификацији. После овог могло би се говорити о свакој од истакнутих функција, али би то, чини нам се, прелазило оквире овог приказа. Једино бисмо напоменули да нема никаквих разлога клонити се класичних наслова за три главке процесне функције. При овом се имају на уму функција оптужбе у најширем смислу речи, функција одбране и судака функција. 5. За кривичнощюцесне принщше je у уцбенику А речено да су то основна начела на којима je изграђен кривични поступак, да су у њима садржане руководив идеје, да имају нормативан карактер и да су у крајњој линији руководеће правке поставке, које прожимају читав кривични поступак. Њихов значај je сагледан у томе да они изражавају најбитније црте и својства совјетског кривичног поступка ( 29 ). Y уцбенику Б принципи су дефинисани као руководеће поставке утврђене правним нормама, које изражавају социјалистичку природу совјетског кривичног поступка, његова основна обележја и његов доследан демократизам ( 30 ). Нема сумн>е да су ова два схватања веома слична једно другом. Аа бисмо их упоредили са нашим схватањем кривичнопроцесних принципа, ево и наше дефиниције: „Кривичнопроцесни припципи представљају основне правне поставке, које су садржајно руководне идеје, а акционо основни захтеви једног система кривичног поступка.” Према томе, оно што недостаје сов-

(24) Уцбеник А, стр. 11.

(25) Уцбеник Б, стр. И.

(26) Тако, на пример, код нас J. Борђевић у свом делу ~Нови уставни системи", друго издање, ~Савремена администрација", Београд, 1964, наводи у погледу нашег Устава СФРЈ следећа три значења појма функција: a) функција у најширем значењу обележава општа подручја делатности и обавеза, односно ниво и оквир овлашћења друштвено-политичких заједница; б) функција у више мање класичном значењу представл.а скуп одређених права и дужности, нпр. „функција власти”, или само једну грану те опште функције или делатности, нпр. ~судска функција”; и в) у ужем смислу речи обележава конкретно овлашћење појединих функционера или извршилаца закона (в. стр. 60).

(27) Димитријевић 1, стр. 81. и 87. (28) Димитријевић 1, стр. 85.

(29) Уцбеник А, стр. 38. и 39.

(зо) Уцбеник Б, стр. 40.