Анали Правног факултета у Београду

274

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

себно жена која није запослена, нема никаква права и, join увек, живи у подређеном положају. Желећи да, у највећој мери, обезбеди слободу супруга да сами одлучују о своме животу и раду, комисија предлаже укидање аутоматизма који je до сада постојао приликом удаје: обавезно примање мужевљевог презимена (могућност да жена задржи своје, или само дода мужевљево), његовог држављанства, његовог избора места становања (посебно за жене које имају своју радњу и сл.). Истакнута je потреба споразумних одлука супруга и заједничке одтоворности према трећим лицима. Пега комисија ce бавила имовинским односима између супруга. Подређени положај жене, посебно жене домаћице, која и у материјалном погледу зависи од мужа, мада je сада прилично измењен због све већег броја запослених жена, представле лоше искуство, тако да ce комисија залаже за режим одвојених добара, уколико се брачним уговором ово питање не регулише на друга начин. Наводе ce, такође, добре стране овог решења у случају раставе или развода. Уколико се усвоји режим заједничке имовине, потребно je увести ограничена за непокретну имовину и добра од велике вредности. Заједно са имовинским брачним режимом уско су повезана и питана наследства између супруга, која они остављају другама или примају од других, као и питане несразмерних поклона и нихово враћане у случају раставе и развода. Шеста комисија je свој рад посветила изменама односа између родителе и деце и новом ставу према „patria potestas”, у коме деда не би била „предмет” родитељске власти, већ би задатак родителе био да складним васпитанем створе слободне и самосталне грађане. То би, такође, било усклађиване законодавства савременим животом, који je већ увелико изменио односе у оквиру породице. Основно треба да буде интереси деце и једнакост супруга у свему што се тиче нихове деде, заједничко одлучиване, а у случају ниховог неслагана одлучиване посебних судова за породична питана. Могућност усвојена ванбрачне деде, које би ову изједначило са брачном, посебно je значајно баш у Италији где, због немогућности развода, постоји несразмерно велики број ванбрачне деде. Ова комисија je у сажетом облику изнела резултате истраживана и односима родителе и деце која je спровео Институт за међународне студиje Универзитета у Калифорнији у јуну 1965, и то за следеће земље: САД, Велика Брнтанија, Демократска Република Немачка, Мексико и Италија. Ова комисија je. поред врло обимних анализа, дала и конкретне предлоге за измену дела ГраЬанског закона, који говори о односима родителе и деде. Седма комисија je проучавала старатељство ванбрачне деце и неопходну потребу измене законских прописа. Правки положај ванбрачне деде, сада врло неповолен, знатно ће се изменити увођенем развода. Полазећи од уставног начела; „дужност и право родителе je да издржава, поучава и школује деде и када су ванбрачна” и потребе заштите интереса малолетне деде, комисија захтева законске могућности признавана ванбрачне деде, истраживана очинства и стицана наследник права. Предлаже се, такође, ограничено од три стотине дана после престанка брака за претпоставку очинства. Правки положај детета рођеног вештачким оплођенем мајке, и негово потпуно признане у случају согласности мужа, и примена права и дужности родитеља, проширују законску заштиту и на овако рођену деду. Осма комисија je проучавала потпуно и делимично усвојене и констатовала да, пошто пород Грађанског закона постоји и Закон од 5. јуна 1957, чл. 431, овде треба унети само неке мане измене ко je се тичу термипологије и које стављају и одобрене за усвојене у надлежност старатељског суда и обезбеђују тајност у случајсвима потпуног усвојена када се губе подаци о природним родитељима.