Анали Правног факултета у Београду

275

БЕЛЕШКЕ

Девета комисија je проучавала јавну помоћ деци, залажући се за примену начела, прокламованих Уставом, да држава води посебну бригу о онима којима je то потребно. Ово старање треба проширити на заштиту мајке за време трудноће и после рођења детета, без обзира да ли je у питању брачно или ванбрачно дете. До сада je ово старање у приличној мери зависило од локалних могућности и било je препуштено приватној иницијативи. Рад свих установа и организација које се брину о деци, и доношеие нових прописа социјалног осигурања у складу са свим изменама у оквиру породичног законодавства треба регулисати новим одредбама, водећи рачуна и о меЬународним прописима. Десета комисија je проучавала кривичну заштиту породице, предлажући измене које би биле у складу са општим духом новог законодавства. Ту je, пре света, предлог да се укину параграфи Кривичног закона који предвиђају кривично гоњење за неверство и за конкубинат, што je у супротности са принципом слободе личности. Поред тога, предвиђа се измена третнрања „убиства за одбрану части”, где су казне биле знатно сматьене, и изједначавање ових убистава са другима. Грубо вређање или занемаривање породичних дужности треба, по предлогу комисије, кажњавати само ако то захтева повређена страна. Став ове комибије je да заштита породице од стране државе буде умерена, и да води рачуна да, врло често, сам процес доводи до тежих поремећаја и да се многи сукоби, лакше и боље изгладе без интервенције. Једанаеста комисија сматра да образовање специјалног суда за породицу не би било у супротности са уставним начелима, Овај суд би био посебан од сек редовног суда и бавно би се свим питањима ко ja су везана за породицу. Суд би се састојао од судије и два присудитеља, и у његовој надлежности би били сви процеси раставе, признања страних пресуда о разводу, ycßojeibe, деликти против породице (бигамија, грубо занемаривање дужности, злостављање), преступи према сродницима у правој линији и у побочној до другог степена, оексуални и други преступи према малолетницима. Територијална надлежност суда и упрошћени поступак обезбедили би брзину и помоћ других органа и допринели бољем решавању ових спорова који дубоко залазе у лични живот појединца. Центар за реформу породичног права у Италији у своме раду врло широко и студиозно прилази проблемима, анализира прописе који су на снази, и даје предлоге за њихову измену. Систематски рад још једанпут потврВује колико су проблеми породице постали актуелни и колико je неопходна модернизација прописа који су постали кочница у модерном животу. Кодификација породичног законодавства у нас, чини нам све ове дискусије много ближим и актуелнијим.

Љиљана Андрић