Анали Правног факултета у Београду

РИМСКО ПРАВО ДАНАС

1. Велики немачки исхоричар Момзен почео je једно своје предавање следећим речима: „Господо (тако ce онда обраћало студентима), не бих могао да вам говорим о модернијој схвари него шхо je стари Рим” ( 1 ). Има у овом тврђењу и разумљиве залубљености једног паучника у свој предмет изучавања. Исто тако се може приметити да оно што je било модерно у XIX веку може да изгуби сваки знача) у XX веку. Ипак, да Момзеново тврђење није сасвим без основа покушаћемо да покажем© излажући неке своје и туђе идеје ( 2 ). Свака наука обично почиње једним питањем, једним зашто: зашто ce изучава, чему служи. Иако je донекле конвенционално, овакво гштање y случају Римског права има значај стварне потребе објашњења и оправдања. Заиста je својеврстан феномен околности да ce joui увек, петнаест векова после пропасти римске државе, проучава право које je у њој настало.

(*) Пристутшо предавање одржано октобра 1968.

(i) Према књизи у издању трупе аутора: Антички Рим, превод са италијанског Е. и М. Брунети, М. Савић, Београд Љубљана, 1967, стр. 213.

(2) Постоји ограмна литература посвећена улози и настави Римског права. Наведимо само нека дела: Appleton, Notre enseignement du droit romain, ses ennemis et ses défauts (Mélanges Cornil, I Paris, 1926, str. 41—79); Jaubert, L'enseignement actuel du droit romain en France ( Rev. intern, des droits de l’Antiquité, 1964, XI, p. 363—393); два тома посвећена Кошакеру, писцу књиге „Europa und das Römische Recht" (München, 1953.) садржај бројне расправе од интереса за нашу тему, међу којима бисмо издвојили једну: Riccobono, La universalità del diritto romano (L’Europa e il diritto romano, Studi Koschaker, 11, Milano, 1954, стр. 1—11); у оквиру обимне збирке посвећене Ламберу, Introduction à l'étude du droit comparé (Paris*, 1938), један део говори о улози римског права као основи европских права (Section IV), у коме се истине чланак, такође од Рикобона, Le droit romain dans les oeuvres de ses interprètes (стр. 234—256). Знатан материјал о утицају римског права на поједина европска и друга национална права може се наћи у Atti del Congresso internazionale di Diritto Romano, Bologna e'Roma (штампано у Павији 1935). Псдесетих година je Бартошек, проф. на прашком Прав_ ном фак., објавио чланак: Come si dovrebbe studiare attualmente il diritto romano (Studi in onore di Vincenzo Arangio-Ruiz nel XLV anno del suo insegnamento, I, Napoli, 1952, стр. 317 338), у коме je изложио основне идеје марксизма о држави и праву применьене на римску историју, позивајући на крају паучнике Запада да сви без изузетка крену уз „радии народ, са свим онима који раде у миру за добробит људског рода и напредак човечанства". Овај чланак je изазвао реакцију. Grosso му q*e замерио догматиза.м (Приказ у lura, 1953, стр. 419); Biondi. Iglesias (Мадрид) и de Castro Correa (Sao Paulo) су полемисали са њим. начином који je (као и сам чланак Бартошека) асоцирао на хладан рат (Biondi, Scritti giuridici, Милаио, 1965, стр. 500 и сл.: Iglesias, Storia di Roma, Diritto romano e „mistero" del diritto, lura, 1955, стр. 10—17, de Castro Corrèa, Interesse Atual dos Estudios de Direito Romano, инаугурална лекција. Revista da Faculdade de direito, Sao Paulo, 1966, стр. 237—255). Часопис Labeo je 1956. године отворио анкету о студијама и настави Римског права у којој je узео учешће већи број романиста, између осталих и Бајић из Сарајева (Labeo, 1956, 1, стр. 52—53) и Хорват из Загреба (стр. 77—78). Проф. Хорват je посебно реферисао о месту и улози Римског права у нашем правном студију на Конгресу у Верони (Atti del Conresso internazionale di diritto romano, Верона, 1948. 11, стр. 481—492), са сличном темом се појавио 1963. у Бриселу (L'Enseignement actuel du droit romain en Yougoslavie, реферат на сесији Société d’Historire des droits droits de l’Antiquité од 18. септ.). Проф. Стојчевић je у току свог курса на Institut universitaire des études européennes (Торино, 1961 и 1962) одржао предавање са темом „Le droit romain et les droits des pays socialistes". Од значаја за нашу тему je и његов чланак, Римл»ани и право" (Анали Правног факултета, 1957, 2, стр. 172 —181). Професор Корошец je у два маха писао пре рата о општем значају римског права: „Naloge moderne rimskopravne vede s poscbnim ozirom na razvoj rimskega prava" (Slovenski Pravntk, 1929., шт. 7—10) и ~Ob štirinajetstoletnici digest" (Slovenski Pravnik, 1934, шт. I—2).