Анали Правног факултета у Београду

181

РИМСКО ПРАВО данас

правног система join увек није оправдање да га данас проучавамо. Можда je кинеско право исто тако савршено. Један историчар, додуше историчар уметности, с правом je говорио да у историји, иако je то наука о прошлости, може наћи места само оно шхо je присутно у садашњости ( 13 ). Да бисмо схватили какву je улогу имало римско право у настајању данашњег нашег друштва и данашњег права, морамо бацити један поглед у прошлост. Велики број мислилаца Запада сматра да je Европа центар свега, увек у жижи светске историје. Ово мишљење још увек има извесног оправдана многа судбински догађаји светске историје и проналасци који су изменили лице земље везани су за Европу и деривате европске цивилизације. Међутим, тако није одувек било. Дуто je Европа заостајала за другим деловима света. Y раном среднем веку Европа je гладна, прљава и нетолерантна. Хиљаде жена било je спаљено под апсурдним оптужбама да су вештице. Повремено je владала таква глад да су људи убијали једни друге и јели ( 14 ). Вођени су стогодиппьи ратови због разлика у тумачехьу једног истог Светог писма (иако je, наравно, било и других разлога). Ни краљеви нису били поштеЁени оскудице. Карло Велики je спавао на сламарици, без икакве одеће ( 15 ). Забележено je како je енглески ризничар мољакао у име краља трговце на пијаци за мале позајмице, jep je краљева благајна била сасвим празна ( 16 ). Дуго се чак и за краљевом трпезом јело прстима, а руке су брисане о крзно пса или косу роба који je седео уз краљев скут. Y то време Европа je заостајала за Оријентом, који зна за свилу, фино оружје и зачине. Гримове бајке, производ немачког средњег века, пуне су управо ужасних појединости ( 17 ). Упоредимо то са филиграном маште, какав представл.а збирка Хиљаду и једна ноћ, у којој се стварност и машта, сензуалност и авантура преплићу на префинен начин. Овај однос полуварварске Европе и цивилизованог Истока илуструје и додир крсташа са Цариградом. Y то време Константинопољ има око милион становника, банкаре, римску традндију јавног живота, трке на хиподрому. Највећи град Запада, меВутим, Венеција, броји једва сто хиљада, а Париз, Миихен и друга свега неколико десетина хиљада. Крсташя су, видевши сјај и богатство Византа, били одушевљени. Толико je било њихово одушевљење

(13) Пикон, Увод y једну естетику књижевности, превод Милошевића, Београд, 1965, стр. 148.

(14) „Искапали су лешеве и прождирали их, јачи су убијали слабије, a мајке своју децу да тиме утаже глад" пише y Annales Mosellani, XVI, 498, 23 за годину 1032. (према Кулишеру, Опћа економска повијест, превод Брандса, Загреб, 1957, I књ., стр. 102). Овакве појаве иксу непознате ни у нашим крајевима. Године 1689. у Босни .дюмрли млого парода од глада. Y Сарајеву изидоше дица матер мртву. Y Бањој-луци кога би обисили, обноћ б и га гладнн л»уди свега изили" (запис објављен у Гласнику Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 1889, књ. 111, стр. 79.

(15) Кулишер, нов. дело, I, стр. 74.

(16) Кулишер, нов. дело, I, стр. 335.

(17) Неколико бајки из Гримове збирке почињу једним несхватљиво суровим чином: родителя!, зато што немају чиме да се прехране, остављају децу у шуми да би их појеле звери. Y Ивици и Марици вештица, у кући направљеној маштом гладног, тови дечака и спрехма се да га испече и поједе. Марица гурне вештицу у пећ и тако се ужасним хепиендом завршава ова прича. Ето чиме je Европа успављивала своју децу! Чак и у нетто суптилнијој Снеэюани зла краљица каже дворјанину „Одведи Снежану у шуму, убиј je, ишчупај јој срце и донеси га као доказ". Ничег сличног нема у оријенталним бајкама.