Анали Правног факултета у Београду

183

РИМСКО ПРАВО ААНАС

стракхнога они далеко заостају за Грдима или Хиндусима ( 21 ). Отуда се и каже да су Грци стварали грандиозне теорије о држави, а Ришьани готово никакие теорнје, али су створили грандиозну државу. Тај њихов смисао за практично свуда je присутан. Упоредимо један вид остварења ньихове цивилизадије са египатском. Фараони сатиру масу л>уди, огромна средства и време да би диглп пирамиде које не служе људима. Оне су огромни надгробии споменици лажним боговима С 22 ). A највећи грађевински подухвати Рима су путеви, агаадукти, јавна купатила, тргови и арене. Све ово носи обележје практичности и окренуто je човеку и животу. Наравно, то нису била богомдана својства. То су природне особине народа који je потицао од ситних земљорадника, ратоборних сељака, који су завладали једним подручјем, од давнина погодним за трговину. Само Апенинско полуострво налази се усред мора које повезује земле и народе (које се, уосталом, и зове Средоземно Mediterraneo). Па једној страни су земље које сем жита готово ништа немају, али га имају у изобилу (долине Нила, Тигра и Еуфрата), а на другој рудом и шумом богата полуострва. На обалама ничу колоније Грка и „божанских трговаца”, Феничана, чију су најмоћнију насеобину, Картапшу, Римљани уз тешке муке победили пре него што су постали господари Средоземља. Нужни пратиоци трговине, банкарство и кредит, били су у Риму толико развијени да су становници неких градова готово сви пословали посредством банкара ( м ). Поред ових природних и привредних околности које су нужно довеле до веома развијеног правног система, постојали су и неки други посебни разлози за ванредна достигнућа Римљана на подручју права и правке технике. Стварању и примени права посветили су се многи најбољи умови Рима. Y Дигестама (D. 1,2, 2, 35) налазимо: „Многи најистакнутији л>уди посветили су се науци цивилног права, а неки од ньих су дошли до највећег уважавања у римском народу..Нравна делатност била je у тесној вези са вршењем многих јавних функција, које Римљани сматрају за једну од најпривлачнијих каријера. Све или готово све што се односило на право одигравало се пред лицем јавности. Први акт претора по избору било je истицагье едикта; сенат je заседао при отвореним вратима; спорови су по правилу пресуђивани на Форуму, а неки од них су привлачили пажњу читаве јавности. Добар адвокат, causidicus, био je познат свима, публика je долазила да га слуша, он je могао рачунатн на подршку јавности. Тако се Цицерон уздигао до једног од клучних Лэуди политичког апарата Рима крајем републике. Већина закона и сенатских одлука носи име предлага-

(21) ~Будистичка наука о космосу дели време и простор на калпе, Калпа je време, практично бескрајно, .. . када би се човек у одећи од најфиније тканине, чији крај додирује тле, једном у стотину година пео на пеку планину од најтврђе стене, једна кз\па би била време које je потребно да се планина од тог додира тканине потпуно сравни." (Кинеска уметност, текст П. Свана, превод Јовановића, Београд, без год. изд., стр. 60). Овакав излет маште премашује могућност Римл>ана, чија je и митологија збирка једноставиих прича пуних пасторалних и раторских елемената.

(22) Не може се рећи да пирамиде немају никакву практичну еврху. Оне, вероватно, треба да импресионирају, да утерају страх у кости поданицима пред државом и фараоном. Аа парафразирамо познату хришћанску максиму (што je побожност подпгла, подиже побожност натпис на порталу клишког храма): пто je покорност држави подигла, подиже са своje стране покорност држави.

(23) Полибије, Historian, VI, 17.