Анали Правног факултета у Београду

184

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ча, што je велико признање и подстрек да се широм отворе очи и учти за потребе живота. Ваља указати на још један разлог, који на првн поглед хможе да чуди, ато je традиционализам и конзервативност Римљана С 24 ). Римљани су, из разлога у које овде не можемо улазихи, а .меВу којима религија није била иајмање важна, стално окренути својој прошлости. Њихово поштоватье старих закона je толико да они по правилу остају на снази вековима, чак и кад изгуое сваки смнсао. Тако се све до краја задржао Закон XII таблица. Ово право, настало када je Рим био мало насел>е, у коме се гложе патрицији и плебејци, у коме je глад чест гост, све je мање одговарало потребама народа који je завладао светом. То je један од разлога римске правничке генија/шости: у раскораку измеБу стега традиције и потребе иновације они су нашли веште начине да старо не повреде а да одговоре захтевима врехмена. То je нарочито видл>иво у преторској дехчатности. Формално уважавајући старо jus civile, претор му je давао нове димензије и примењујући разна средства правке технике: широка тумачења, фикције, формуле са промењеним субјектима и друге. Тако се „на старохм и суром зиду цивилног права постелено простирао свежи зимзелен преторског права” С 25 ). И обични грађани су показивали сличну довитљивост у коришћењу старих института и реинтерпретацијама старих пор ми. Тако je из једног обхшка продаје, настале када се плаћало металним шипкахма (форма per aes et libram, створен низ институција породичног, наследног, стварног и облигационог права: фидуцијарни послови, облиди залоге, mancipatio familiae и testamenlum per aes et libram, адопција и ехманципадија, coemptio, solatio per aes et libram, nexum и друга. Свехму тохме дала je заврпши облик, обхчнк који ни данас није превазиВен у техничком савршенству, нравна наука. И римска државна традиција имала je великог утицаја у нсторији. Y првохМ светскохМ рату борило се, било на страни централних сила или на страни савезника, пет владара чија je титула изведена из Цезаровог имена: руски и бутарски цар, немачки и аустријски кајзер, као и енглески владар, који je, изхмеђу осталих, Ихмао и титулу цезар Индије. Извесно je да je римско државно уређење периода принципата испирисало Наполеона, а вероватно je да je и Хитлер у својнм монструозним плановима имао на ухму пример Рихмл>ана, који су освојили и романизовали тада познати свет. Ипак, највећу своју вредност стваралачки дух Римљана je показао не у погледу државотворности и јавног права, већ у домену грађанског, приватног права. Y којој мери римски правни институти и принципи цивилног права имају трајну вредност, колико су успели да одоле вековима, вили се из следећег примера. Комисија која je радила на ГраВанскОхМ законику Руске СФСР добила je пзричита упутства да овај кодекс треба да буде израз нових односа и да, сходно томе, треба избегавати класичне институте и формулације пореклОхМ из римског права. МеВутшм, ма колико настојали да их заобиђу,

(24) Тако: Стојчевић, Римл>ани и право, Анали Правног фак., 1957, 2, стр. 175—176.

(25) Вајс, Неке специфично законитости у историјском развоју права, Зборник радова посвећен .4. Вајсу, Београд, 1966, стр. 13.