Анали Правног факултета у Београду

203

ОДНОС ДРУШТВЕНЕ ОПАСНОСТИ И ПРОТИВПРАВНОСТИ

и економске констелације друштва у одреВеном историјском тренутку. Дакле, воља и интерес владајуће класе само примарно-опажајно представља извор оцене цротивправности једног дела, а суштински оцена противправности једног дела одреБена je самом економском и политичном структурой одређеног друштва, исто тако као што je овом структурой одре Вена воља и интерес владајуће класе. Y досадашњим излагањима видели смо где лежи извор критеријума за оцену противправности односно друштвене вредности и невредности дела. Сада je потребно видети кшсо се ствара овај вредносни суд, како се долази до негативне вредносне оцене одреВеног лудског понашања. Правый поредак, као што je већ речеыо, хоће да обезбеди такве друштвене односе, који ће омогућити опстанак, функционисанье и даљи развој друштва. Да би се обезбедило остварење оваквих друштвених односа, пред појединце се поставл>ају дужности да усагласе своје понашање у социјалном животу са потребама опстанка, функционисања и даљег развитка друштва. Правки поредак, као одраз одреВених друштвених односа на бази одреВеног степена развитка производных снага, успоставља одговарајуће дужности које се намећу свим члановима друштва. Сваки појединац мора да се понаша у складу са овим дужностима значн, социјално целисходно. Дакле, норме увек у себи садрже одре Вену дужност, која се поставља пред човека у његовом понашању у друштву. Кршење те дужности je матери]ална противправност. Овде долазимо у ситуацију да се изложимо критици коју je Цу Дона учинио Фернеку ( 23 ), тврдећи да се овај са својим констатацијама врти у кругу. Наиме, дрема Фернеку како каже Цу Дона противправна радња je истовремено противдужносна и противнормна: дужност постоји само где je издата норма, норма се објавлгује само онда када треба да буде заснована једна дужност. Но, наставља Цу Дона питање када je једна радња противнормна, и стога противдужносна, и стога противправна представља узалудно питање. Сматрамо да je приговор Цу Доне неоснован. Питања се разрешавају редом; једно дело je противправно jep je противно норми, а противно je норми jep одступа од дужности коју ова норма одреВује. Остаје, стварно, можда питагье кад једно дело одступа од дужности. Фернек сматра да Be се такво прецизно одреВивање садржаја противправне радње узалудно тражити у литератури. Овоме треба додати да je такво прецизно одреВивање и непотребно. Ми Вемо мало касније то и показати. Па ипак, у погледу могуВности садржајног одреВивања противдужног понашања као садржаја материјалне противправне радње, треба реВп следе&е: Шта се сматра социјално-целисходним, па према томе дужним понашањем најчешВе je предвиВено у правним прописима ванкривичноправног карактера. МеВутим, то није увек случај. Већ раније смо рекли, кад смо говорили о формалној противправности, да норме не морају бити увек нисане, веВ могу произилазити из духа и смисла целокупног правног поретка. Са гледшпта материјалне противправности то значи да социјална пра-

(25) Femeck: Die Rechtswidrigkeit, Jena, Gustav Fischer, 1905, стр. 2.