Анали Правног факултета у Београду

206

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

постоји неки основ искључења прохивправности, дакле, неки основ поништења његове невредности. Ако би само биће носило у себи неку вредносну оцену дела, онда би његово остварење онемогућило анулирање невредног карактера дела. Са овим се, чти нам ce, највидније оцртава улога материјалне противправносхи као елеменха опшхег појма кривичног дела, и знача] овог елеменха за похпуносх дефинидије опшхег појма кривичног дела. 5. Најзад, похребно je објаснихи појам друшхвене опасносхи као елеменха који, хакође, са своје стране, доприноси потпуносхи дефиниције општег појма кривичног дела. Заслуга за увођење овог елеменха у дефиницију општег појма кривичног дела, као што je већ речено, припада совјетској науци кривичног права. Грешка je, међутим, совјетских аутора што су овај елеменат изједначили са противправношћу у материјалном смислу. Томе су донекле допринеле и сувише широке дефиниције материјалне противправности које често срећемо у буржоаској кривичноправној литератури која je, не познајући појам друшхвене опасности, извесне његове елемепте уносила у појам материјалне противправности. Међутим, елементе друшхвене опасности треба издвојити од елемената противправности у материјалном смислу, јер они, логички посматрано, не могу чинити ј единство, пошто представљају састојке два сасвим различита појма. Шта, дакле, треба подразумевати под друштвеном опасношћу? Друштвена опасност се, по нашем мишљењу, има схватити као друштвена штетност одн. друштвена шкодл.ивост дела. Друштвена опасност je феноменолошки израз кривичног дела као квантитативне друштвене категорије. Y друштвеној опасности, такође нема никаквог суда, нема никаквог оцењивања. Док противправност у материјалном смислу оцртава друштвени квалитет дела, дотле друштвена опасност оцртава само друштвени квантитет дела. Материјална противправност je вредносни суд о делу. Друштвена опасност je резултатски исказ волумена неповољности дела по друштво. Друштвена опасност je количинска мера матер ијалног губитка друштва од извршеног дела. То je негативни салдо који извршено дело уноси у биланс друштвених материјалних добара, али не и негативна друштвена оцена тог салда. Правка и етичка оцена једног дела се не морају поклапати са штетношћу одн. друштвеном опасношћу тог дела. На пример, кад се неко, ради зидања куће, послужи новцем који му je пријатељ дао на чуваше, с тим да му тај новац врати кад му га буде тражио онда у овом делу нема штетности одн. друшхвене опасности, али je дело цротивправно, jep право не може одобрити неовлашћену послугу туђим новцем. Послуга новцем који je поверен у служби представља, међутим, друштвено опасно, па стога и кривично дело, jep се њиме нарушава функционисање службе дакле настаје штета за друштво. Ово би био пример за случај када je једно дело противправно a није друштвено опасно. Обрнуг случај би био, на пример, овај. Вршење абортуса над женом код које je плод зачет силовањем, нравно и етички није невредно али je несумњиво друштвено штетно, jep спречава наталитет. Из ове разлике између противправности и друштвене опасности произилази да ови елементи у различитим правцима делују на питање искљу-