Анали Правног факултета у Београду

207

ОДНОС ДРУШТВЕНЕ ОПАСНОСТИ И ПРОТИВПРАВНОСТИ

чења постојања кривичног дела. Y нашој литератури се, найме, редовно говори о заједничким основима искључења друштвене опасности и противправности кривичног деда. Ово, међушм, није тачно. На пример, код нужне одбране je искључена друштвена опасност и противправност, али то не значи да je искључење друштвене опасности аутоматски за собой повукло и искључење противправности. Дело извршено у нужној одбрани представља један друштвено штетан резултат. Међутим, ова његова штетпост je компензирана једним другим позитивним резултатом, који ce састоји у спречавању друшхвеног губитка на другој страни. Ово, меВутим, није довољно за искључење противправности дела, јер у себи не садржи никакву оцену, никакво вредновање. Тек када се има у виду да je овде реч о понашагьу ко je сузбија једно невредно понашање, може се доћи до закључка да je његова сопствена невредност искључена те да није противправно. Насупрот томе, код крајње нужде реч je само о искључењу друштвене опасности, а не и о искључењу противправности, јер невредан акт који je у крајњој нужди предузет нема никаквог правног и етичког оправдања. 6. Пошто je на овај начин јасно указано на разлику измеБу друштвене опасности и противправности, ociaje да се на крају расправе join нека спорна питања у вези са појмом друштвене опасности. Друштвена опасност je једини Мерљиви елеменат општег појма кривичног дела. То je једнни елеменат који се може степеновати. Друштвена опасност може бити мања или већа, па према томе, и кривична дела могу бити мање или више друштвено опасна. Тежина једног кривичног дела зависи од степена његове друштвене опасности. Према томе, друштвена опасност се појављује као основни критеријум за одреБивање врсте и распона казне за одреБено кривично дело. Приликом одреБивања врсте и распона казне, законодавац узима у обзир просечан волумен друштвене опасности који то дело у редовним случајевима манифестује. За свако кривично дело типичан je одреВени волумен друштвене опасности. На основу тих волумена ми можемо да упореВујемо поједина кривична дела по тежини. Тако ћемо, на пример, рећи да je убиство теже од краВе, да je краБа тежа од увреде итд. Y овом случају ради се о тзв. општај друштвеној опасности. МеВутим, да би суд могао да утврди тачну меру казне за одреБено кривично дело, он мора да утврди тачан степей његове друштвене опасности. Судија пред собом mia одреВени распон казне, на пример од 5 до 15 година строгог затвора. Taj распон одговара просечно j скали друштвене опасности коју у појединим конкретним случајевима то дело може уопште испољити. Сада je, меВутим, потребно одредити тачно коју казну заслужуje баш одреВено кривично дело извршено од стране одреВеног учиниоца. Аа би то утврдио, суд мора да утврди посебну друштвену опасност дела. Та посебна друштвена опасност нам омогућава да упореВујемо поједине случајеве истог кривичног дела по тежини. Тако ћемо рећи да je крађа ствари која вреди 2000 динара, a коју je учинио X, лакша од краВе ствари која вреди 4000 динара, a коју je учинио Y. Суд не може унапред ниједном кривичном делу одрећи његов друштвено опасни карактер. Општу друштвену опасност одреВује само зако-