Анали Правног факултета у Београду

209

ОДНОС ДРУШТВЕНЕ ОПАСНОСТИ И ПРОТИВПРАВНОСТИ

ног дела. Али, под друшхвеном опасношћу учиниоца кривичног дела ми подразумевамо нешхо друго. То je количина криминалног похенцијала учиниоца, а не елеменат опшхег појма кривичног дела. Степей друштвене опасности учиниоца може утицати на примену других института кривичног права, нпр. на примену института условие осуде, судске опомене, ублажавања казне, ослобођење од казне итд., али не може имати утицаја на поста]ање сам or кривичног дела. Наше je мишљење да сва она схватања која појам „мали значај дела” покушавају да тумаче са гледшпта оцене разних околности које су ван саме штетности дела не могу бити исправна. Са те тачке гледишта најприближније je тачности оно прво схватање, по коме je знача] дела зависая од величине и постојања штетних последица. Међутим, ми се хшак не слажемо са констатацијом која одатле произилази да je појам „мали значај дела” непотребан, jep je, наводно, свако дело малог значаја чим су му штетне последние незнатне или одсутне. Да би се правилно схватило значење појма „мали значај дела”, потребно je претходно размотрити шта значе појмови „незнатност” и „одсутност” штетних последила. Но, да би се све то разумело, потребно je пре свега поћи од објашњења самог појма штетности дела. Утврђивањем овог појма утврђује ce и суштина друштвене опасности, а самим тим и незнатне друштвене опасности. Под штетом се подразумева матери]алии губитак друштва. Под овим се, међутим, не подразумева само губитак физичких (предметных) добара друштва, већ и губитак у области оних функција друштва кроз које се испољава његова реална егзистенција. Материјална штета поста ј и, дакле, и онда када се угрожава, ремети, уништава или оштећује нека друштвена институција или друштвени одыос кроз који се изражава или који условљава живот друштвеног организма. Према томе штету бисмо могли дефинисати као губитак на плану материјалне структуре друштвеног организма, подразумевајући под елементима материјалне структуре како суму физичких добара друштва, тако и суму оних друштвених механизама кроз које или преко којих друштво као такво функционише. Одржавање и развщане ових функционалних претпоставки егзистенције друштва, по правилу представл>а друштвени интерес. Али све оно што je корисно са гледишта органских потреба друштвене егзистенције не мора утицати на одену друштвеног интереса. Интерес друштва могу одређивати разлози начелног, политичког, моралног итд. карактера. На пример, са гледишта органских потреба функдионисања друштва неопходно je да сва друштвена потраживања буду измирена. Иако je то штетно са гледишта органских потреба функционисања друштва, држава може, због начелних моралних, политичких и др. разлога одустати од захтева за намирење дуга. Иако je друштвено штетно не гонити учиниоца кривичног дела из политичких, начелних и др. разлога, држава може одустати од гоњења даванем аболиције. Из овога се види да je друштвени интерес нешто различите од друштвене корисности. Аодуше, и задовољење овако схваћеног друштвеног