Анали Правног факултета у Београду

210

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛХЕТА

интереса представља у извесном смислу корист за друштво, политичку, мо ралну итд. али оваква корист je ипак појамно различита од користи која значи задовољење органских потреба егзистенције друпхтвеног функдионисања. Ово je нематријална, неорганска корист друштва, и зато je ми називамо друкчијим именом: друштвени интерес. Y овим констатацијама налазимо нову потврду нашег раније изнетог схватања да друштвена опасност и материјална противправност нису једно те исто. Материјална противправност je противност друштвеном интересу, а друштвена опасност je друштвена штетност а то су, као што се из нзложеног види, две различите ствари ( 37 ). После свих ових разматрања потребно je објаснити шта то значи незнатност шш одсутност штетних последица. Сам појам „незнатност” штетних последица не захтева неко посебно објашњење. МеВутим, појам „одсутност” штетних последица није сасвим јасан и захтева објашњење. Пре света, треба нагласити да je овде реч о штетним последицама дела као целине, а не о штетној последици као елементу бића кривичног дела. Последица као елеменат бића кривичног дела мора наступити, јер у супротном и не би било дела, већ би се радило само о покушају. Дакле, када je реч о штетним последицама дела, онда се овде мисли на неке даље штете које произилазе из дела и настају после извршеног дела. Једино на тај начин je могуће замислити одсуство штетних последица, а да je ипак остварена последица биће кривичног дела. Није, дакле, реч о штети ко ja није саставни део бића кривичног дела, већ о даљој штети. На пример, погоршавање здравственог стан>а радника због повреде прописа о забрани прековременог или ноћног рада (чл. 165. КЗ). Овде се дакле, ради о штетним ефектшма дела, о штетним последицама које произилазе из дела, а не о самој штетности дела. Иначе, свако дело je само по себи штетно чим га je законодавац прописао као кривично дело. Разлика je, међутим, у томе што нису сва кривична дела подједнако штетца. Нека су више а нека мање штетна, па према томе постоје и таква дела која су веома мало штетна, али ипак испуњавају минимални квантум штетности, који законодавац сматра довољним да би једно дело уопште прогласио кривичним делом. То су дела за која je законодавац по правилу предвидео нај минимални je казне. Таква дела треба сматрати делима малог значаја у смислу чл. 4, ст. 2. КЗ. Но самим тим што je једно дело минималне штетности, што je, дакле, малог значаја оно не престаје да буде кривично дело. Оно може изгубити карактер кривичног дела само ако поред тога што je малог зна-

(37) Ha могућност непоклапања друштвеног интереса са друштвеном корнсношћу указао je још Лист. Мада у својим теоријским разматрањпма није нмао у виду друштвену опасност као елеменат општег појма кривичног дела, он je ипак осетио да цил>евн правнот поретка нису увек у супротности са радњом којом се врши повреда или угрожавање гтравног добра, тј. да радња којом се врши повреда или угрожавање правног добра, може бити некад у складу са циљевима правног поретка. Он у том смислу долази до сличит« закл>учака до којих смо и ми дошли, мада их изражава друкчијом терминологијом. и каже: . повреда или угрожавање правног добра je само онда материјално противправна, када противречи цил»евима заједничког живота, регулксэног правним порегком; ока je, уттркос њеној управл>ености против правно заштићеног интереса, материјално сходна праву, ако и уколико она сама одговара цнљевима правног поретка, а са тиме и л>удског заједничког живота" (Liszt: op. cit., стр. 140). Наравно, због неразлучивања појмова противправности и друштвене опасности, он није дошао у ситуацију да зрши разликовање између појмова друштвени интерес и друшгвена корисност одн. штетност, те због тога у последњој реченици говори о ~правно заштићеном интересу", мада тај израз свакако не би одговарао његовој интенцттји, када би се она изражавалала овде усвојеном терминологијом.