Анали Правног факултета у Београду

211

ОДНОС ДРУШТЕЕНЕ ОПАСНОСТИ И ПРОТИВПРАВНОСТИ

чаја, нема неких даљих штетних ефеката, или су ти шхетни ефекти незнатни. С друге стране, иако дело нема никаквих даљих штетних ефеката, оно не може бити незнатно друштвено опасно, ако je само по себи у тој мери штетно, да та штета превазилази минимални квантум штетности и пење се изнад њега. Y том случају не може бити речи о делу малог значаја. На овај начин, чини нам се, објаснили смо како треба схватити појам „Мали значај дела”. 7. Као последње питање које ce y вези ca незнатном друштвеном опасношћу намеће, јесте питање да ли je дело ко je je, услед незнатне друштвене опасности изгубило карактер кривичног дела, престало да буде друштвено опасно. Има мишљења да су само кривична дела друштвено опасна дела а да остали деликти, као нпр. прекршаји дисциплински преступј итд. немају карактер друштвено опасног дела. Нама се чини да овакво схватање није сасвим основано. Y чл. 4, ст. 2. КЗ се говори о делу незнатне друштвене опасности. Из тога произилази закључак да дела не губе карактер кривичног дела зато што нису друштвено опасна, већ зато што су незнатно друштвено опасна. Према томе, известан интензитет друштвене опасности може постојати и код дела ко ja су изгубила карактер кривичног дела, само што je он ирелевантан за кривично право. С обзиром на то да и друга деликти могу бити друштвено опасни, а не само кривична дела, у теорији се сматра да je друштвена опасност иманентна свим протнвправним делима i 3B ). Међутим, ово није тачно. Није искључено да и друге врсте деликата садрже у себи елеменат друштвене опасности. Али то не значи да свако друштвено опасно дело мора бити и противправно. За неке деликте се може рећи да су истовремено и друштвено опасни и противправни (мада нису кривична дела, уколико нису предвиђени у Кривичном законику), али то није доказ да су сва противправна дела истовремено и друштвено опасна. Ово je, чини нам се, јасно када се имају у виду целокупна излагавьа ко ja су претходила, a чији je главни циљ и био да покажу и потврде чињеницу да материјална противправност и друштвена опасност нису један те исти појам.

Ар

Арагољуб Атанацковић

РЕЗЮМЕ Отношение общественной опасности и противозаконности как элемента общего понятия преступного деяния Если будем исходить из хронологического порядка, то первым в науке уголовного права появилось учение о противозаконности в формальном смысле. Данному учению отведено больше всего места в уголовной лите-

(38) Има аутора који сматрају да се друштвена опасност јавља као објективно својство свих видова ~неправа". Тако, нпр., Михаиловски узима да и ..некривична неправа, представлю)у друштвено опасна дела. „Законодавац утврђује некривична неправа, елеменат друштвене опасности изоставља сахмо зато да би могао да га употреби у најпунијем смислу, тамо где je најпотребнији." (Михајловски: О принципу друштвене опасности у нашем кривичном праву, Југословенсгса ревија за криминологии и кривично право, 4/66, стр. 515). Узрок оваквог схватагьа лежи у сувише широком, и стога непрецизном схватању друшгвене опасности као елемента који дело тотално прожима и представлю његову срж и бит, а услед тога и у мешању елемената материјалне противправности са елементима друштвене опасности, онако како су они овде схваћени и одређени.