Анали Правног факултета у Београду

216

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

После донете кривичне одлуке једно лице се обычно на томе не заусхавља. Оно кајчешће креће у акцију предузимајући извесне акте којима обелодањује своју одлуку. Обелодањење кривичне одлуке може да се појави у облику припремне радње или у облику покушаја кривичног дела. Припремна радња претходи покушају и отуда се појављује у односу на њега као претходна етапа у генези и реализацији кривичног дела. V савременом праву се по правилу за припремну радњу не кажњава и она у већини страних кривичних законика не чини општу установу ( 2 ). Међутим, у изузетним случајевима, руководећи се одређеним разлозима, законодавац једне земље изричито проглашава припремну радњу за кривично дело, те тада она има значење деликта своје врсте (sui generis). Учинилац напуштајући једном етапе размишљања и припремања кривичног дела прелази на остварење бића кривичног дела. Тада његово понашање доводи некада само до делимичног остварења бића кривичног дела. Y том случају радња извршења je била започета али није довршена или je довршена али последица кривичног дела није наступила. То je, y ствари, трећа етапа у генези и реализацији кривичног дела, која у себи носи проблематику покушаја кривичног дела. Она, за разлику од претходне две, чини прву кажњиву етапу и представља општи институт у кривичном законику ( 3 ). Четврта етапа уствари представља потпуно остварење свих елемената бића кривичног дела, а нарочито његове последние, коју закон тражи за постојање конкретног свршеног кривичног дела ( 4 ). б) Припремна радња у генези кривичног дела. Y пронесу остварења кривичног дела између унутрашње кривичне одлуке и кажњивог започињања нзвршења налази се припремна радгьа. Она се најчешће манифестуje у следећим делатностима; набављање и припремаше средстава за изврдпење кривичног дела; тражење саучесника, испитивање места на коме ће и прилика под којима ће започети кривично дело; упознавање личности према којој ће се извршити кривично дело й др. ( 5 ). Не улазећн у излагање шта се све може и на који начин остваритн горе набројаним делатностима, с обзиром да су то све питања практичне природе, на плану општих разматрања о припремној радњи може се рећи да горљн примеры евндентно показују да припремна радња излази из сфере унутраипьих психичких аката личности и представља један догаћај којим ce дејствује на спољашњи свет. Међутим, обележје спољашњег акта није характеристика само припремне радње. Манифестовање кривичне одлуке може да буде изражено и у виду покушаја кргшичног дела. Но, разлика између ова два облика спољашњег манифестовања кривичне одлуке лежи у времену обелодањења те одлуке. Припремна радња се појављује раније и она претходи покушају. Тако, на пример, радња оштрења ножа ради

(г) R Garraud: Traité théorique et pratique du droit pénal français, T. 1., 3e éd., Sirey, 1913, 1935, p. 482.

(3) Др T. Жнвановић: Основп кривичног права, Општи део, књ. 11, св. 1 и 2, Београд, 1937 стр. 151; P. Bouzat et J. Pinatel: Traité de droit pénal et de criminologie, T. I, Paris, 1963, p. 207.

(4) Liszt-Schmidt: Lehrbuch des Deutschen Strafrechts, Berlin u Leipzig, 1921, S. 200.

(5) Vn. R. Frank: Vollendung und Versuch (Vergleichende Darstellung, Allg. Teil, V, S. 184, ЦИТ. према Ф. Бачићу: Почетак извршења кривичних дела и кажњивости припремне рад-Iье, Београд, 1954, стр. 137.