Анали Правног факултета у Београду

217

ПРИПРЕМНА РАДЊА КАО КРИВИЧНО ДЕЛО

извршења крнвичног дела убиства чини једну претходну радњу у односу на покушај убиства. Имајући ово у виду, као и то да je појам покушаја садржан у започињању извршења једног кривичног дела ( 6 ), може ce рећи да припремна радња, као вољни акт којим ce обелодањује кривична одлука, представља спољашњу радњу која претходи започињању извршења кривичног дела. Она, као таква не чини акт којим се започиње остварење бића кривичног дела. Y улози претходног чина, иако не конституише започињање извршења намераваног кривичног дела, припремна радња je повезана са тим деликтом. Та веза je таква да се припремна радња просто утапа у другу радњу која служи за извршење кривичног дела. Њена природа даје само jeдан плод, и то у облику припреме ко ja треба да олакша и омогући односно допринесе остварењу радње извршења ( 7 ). Стога она и нема свој самосталан правад ни са гледишта узрочности, она се појављује само као услов, док je узрок последице кривичног дела само радња извршења. Тако, на пример, куповање лествица за пењање, прислањање лествица уза зид ради извршења краВе, представља припрему која треба да олакша и омогући остварење овог деликта. Свакидаппьи наш живот сведочи да припремна радња не чини отпочињање извршења намераваног дела. На пример, ако неко спремајући се на пут, набави потребну опрему или набави пасош, он се припрема, посреди je припремна радња. Настанком припремне радње стварно су отшкринута врата намери аутора те радње, из које може да произиЬе читав низ других радњи, па и радња извршења кривичног дела. Но, иако je одлука за извршење кривичног дела пропраћена припремыом радњом, први озбиљан корак ка остварењу кривичног дела, ипак у претежном делу савременог законодавства начелно припремна радња није кажњива. Она по тим законодавствима излази у начелу из оквира кривичне одговорности. Ово становиште усвојено je у фрашдуском КЗ, белгијском КЗ, италијанском КЗ, немачком КЗ, швајцарском КЗ, пољском КЗ ( 8 ). Овде спада и југословенски Кривични законик. За некажњивост припремне радње изјашњава се и савремена теорија ( 9 ). Из оваквог третмана припремне радње настаје питање да ли je оправдано некажњавање припремне радње? На ово питање теорија има више потврдшгх одговора ( 10 ). Пре света, док се учинилац налази joui у припреыан>у, он, скоро по правилу, поново оцењује разлоге за и против извршења кривичног дела, па отуда, уколико код њега преовладају ови други, он може и да се предомисли и да не започне извршенье кривичног дела. Свеет je врло јак посредник за одустајање од намере. Све силе које утичу на промену одлуке док се још није исполнила у некој спол>ашној радњи, све те силе подједнако па чак и у потенцираним размерама утичу на свест чо-

(6) V. Р. Bouzat, et. J. Pinatel, op. cit., p. 210.

(7) R. Maurach: Deutsches Strafrecht, Allg. Teil, Karlsruhe, 1954, S. 426. (8) Yn. Објашњење уз нацрт Кривичног законика ФНРЈ, Београд, 1951.

(e) R. Garraud, op. cit. p. 483, P. Bouzet el J. Pinatel, p. 211—213, H. Welzel: Das deutsche Strafrecht, VI Aufl, Berlin, 1958, §. 163; J. Таховий: Кривично право, Општи део, Београд, 1961, стр. 241.

(ю) В. Ф. Бачић; op. cit., стр. 131.