Анали Правног факултета у Београду

218

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

века на раскрсници припреме и започињања извршења кривичног дела. Био би погрешай онај систем који би паралисао сваку делатност свести icoja се буди, чињеницом која повратак чини бесцшьним, иако човек по довршењу припремне радње, одуставши од камере није ни почео њено спровођење у дело. Да припремна радња треба да остане некажњена, истине се и околност што она joui не сведочи да би њен учинилац извршио или бар отпочео извршење кривичног дела. Она je по свои карактеру неодређена и не указује увек поуздано на извршење одређеног кривичног дела. Због тога, манифестовање кривичне одлуке у обушку припремне радње представља још крхак стаклени ослонац на коме би се могла засновати кривична одговорност. Истакнути разлози у прилог некажњавању припреlмне радње осветљавају њену формалну страну и не дају потпун одговор на поставл>ено питање. Прави разлог за објашњење оваквог става великог дела кривичних законика треба тражити у друштвеној вредности понашања у виду припремне раднье. Другим речима, шта то понашање представља за једно конкретно савремено друштво. Са овог аспекта посматрана, припремна радња у својим разноликим појавним формами (облицима), који су више или мање удаљени од извршења дела и последице, као и њен непоуздан основ за утврђивање дела које се прштрема тим понашањем, указује да она не представља још за једно друштво-државу опасност у толиком степену да би улазила у сферу кривичне одговорности. Ово понашање за конкретно друштво-државу не значи још напад или угрожаватье заштитног објекта кривичног дела и не проузрокује никакву штету на том објекту. Оно je још врло далеко од тога да представља повреду или неко непосредно утрожавање примарних потреба опстанка одреВеног друштва и његовог развоја односно друштвених односа који постоје у конкретном друштву-држави. Стога припремна радња са гледишта одреВеног друштва-државе у себи не садржи онај степей просечне друштвене опасности који je то друштво-држава резервисало за своју интервенцију путем кривичне санкције на плану његовог сузбијања. Према томе, социјални значај припремне радње објашњава да та радња још не поседује степей друштвене опасности да би се наметала интервеиција путем кривичног права. Када се овако сагледа ствар, онда није тешко разрешит питагье зашто савремени кривични законици, па и наш Кривични законик, не инкриминишу и не кажњавају припремну радњу. МеВутим, евндентна je чињеница да закон забрањујенекурадњукоја може да послужи као припремна за извршење кривичног дела, без обзира на радњу са којом би се шило на извршење. На пример, договор за извршетье кривичног дела. Y таквом случају, та радња, иако je по својој природи припремна, није кривичном санкднјом запрећена као припремна радња за извршење кривичног дела, већ се појавл>ује као самостално кривично дело delictum sui generis. Она са гледишта кривичног законика није припрема већ крнвично дело. После свега изложеног, припремна радња добија следећа своја обележја: 1) то je вољна радња, 2) манифестује ce у спољашњем свету, 3) претходи радњи извршења а не представља њено започињање, 4) та радња на одре Вени начин доприноси радњи извршења.