Анали Правног факултета у Београду

219

ПРИПРЕМНА РАДЊА КАО КРИВИЧНО ДЕЛО

5) она сама за себе не представља друштвено опасно чињење и нечињење које изискује крнвичноправну интервенцију. Узимајућн у обзир ова обележја, долазимо до закључка да je припремна радња вољна радња, која ce манифестује y спољашњем свету, која претходи радњи извршења а не представља њено започињање, ко ja на одређен начlш доприноси радњи извршења кривичног дела и која сама за себе не представља друштвено опасно чшьенье и нечињење ко je изискуje кривично правку интервенцију. в) Место припремне радње приликом реализације кривичног дела. Одре Бивање места припремне радгье, а тиме и њеног животног простора не задаје пуно тешкоћа када je у питању њена граница у односу на прву етапу реализације кривичног дела кривичну одлуку. Излазак у спол>ашњи свет кривичне одлуке у облику материјализоване припремне радње у теорији није спорно. Међутим, њена горња граница у односу на покушај кривичног дела, представља проблем који задаје велике тешкоће. Изгледа да je врло тешко доћи до неког прецизног критерија који би представљао гранични камен између ове две категорије аката. аа) Савремени кривични законици настоје да реше горњи проблем означавањем граничне линије између некажњивог и кажњивог акта. Y том смислу они су ово разграничење везивали за моменат настанка покушаја кривичног дела, тиме што je у њима одреВивана тачка раВања покушаја, а сам појам припремне радње добијао je своју горњу границу. Но у том свом настојању они се меВусобно разликују. Једна трупа кривичних законика, по узору на класичну формулу француског Кривичног законика „Почетак извршегьа...”, мање-више на сличан начин врши разграничење припремне радње од покушаја кривичног дела. Тако у немачком Кривичном закону С 11 ) почетак извршења односно кажтьиви покушај остварује онај „ко je одлуку да учини злочин или преступ започео да остварује радњама које сачињавају почетак извршења тог злочина, или преступа, ако je намеравани злочин или преступ остао недовршен”. На сличан начин ово питање je регулисано и у Швајцарском Кривичном закону ( 12 ). Слично решење je садржавао и Кривични законик бивше Југославије ( 13 ). Друга трупа кривичних законика није имала у виду формулу „почетак извршења”, већ je узимала у обзир друге моменте за утврВивање горње границе припремне радње. Већина њих говори да кажњиви покушај а тиме и појава горње границе припремне радње, настаје предузимањем радњи које теже односно које су управљене непосредно (директно) извршењу кривичног дела. Тако по италијанском Кривичном закону ( 14 ): „Ко изврпш радње које су способне и несумњиво теже некой извршењу кривичног дела... Дански Кривични закон ( 1б ): „Радње које имају за циљ да олакшају или произведу извршење кривичног дела кажњиве су као

(11) Schönke-Schröder: Strafgesetzbuch. Kommentar, 7. Aufl. Berlin, 1954, S. 154.

(12) В. Кривични законик Швајцарске, изд. Института за упоредно право, 1957,

(13) М. Чубински; Научни и практични коментар Кривичног законика, Београд, 1930, стр. 101.

(14) В. Marc Ancel: Les codes pénaux européens, Tome 11, Paris, 1957, p. 882.

(is) B. Marc Ancel, op. cit., p. 332.