Анали Правног факултета у Београду

220

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

покушај, ако то дело не буде довршено..Кривични законик РСФСР ( 16 ) има властито решење у погледу инкриминисана припремне радње. Историјски осврт показује да je припремна радња у погледу кажнавана била изједначена са покушајем и свршеним кривичшш делом. Овакав третман припремна радња има и данас у совјетском законодавству ( 17 ). Тако према члану 15. КЗ РСФСР у погледу кажнавана припремна радња и покушај сматрају се довршеним кривичним делом. Из оваквог третмана припремне радње и покушаја излази да совјетски законодавац не даје никакав критернј за разграничење ових аката. Међутим, судска пракса ипак посвећује одре Вену пажну овом проблему, имајући у виду моменат започињана извршења кривичног дела као границу између припремне радње и покушаја. Покушај постоји тамо где je започето извршење кривичног дела. Само, у пракси совјетских судова сматра се да je за једно понашање које добија форму започињања извршења одлучујућа воља учиниоца и иегова друштвена опасност ( ls ). Изложени ставови кривичних законика, иако настоје да разграниче припремну радњу од покушаја, посматрани посебно сваки за себе, заиста не дају неке чврсте критерије за решење проблема. Сваки од њих je такав да дозвољава различита тумачења у теорији и пракси. бб) Став теорије о проблему разграничена припремне радње од покушаја исто тако није јединствен. О овом питању постоје две теорије, које се већ давно налазе у спору: објективна и субјективна теорија. Аутори који заступају објективно гледиште у спору око разграничена, захтевају за кажниви покушај радну којом се остварује злочиначка BOiba, али осим тога и то, да та радна има објективан значај за правки поредак. Објективни значај ове радње састоји се у томе, да се номе остварује један део бића кривичног дела. Она радна која нема такав характер и значај представља припремну радну. Тако према Молинијеу (Molinier) ( 1в ), радна извршене je она радна која конституише кривично дело, која му даје егзистенцију бића, док припремна радна претходи извршену кривичног дела, она олакшава негово извршене, чини га могућим, али никако није матери ј алии акт који конституише кривично дело и не спада у законску дефиницију тог кривичног дела. Слично схватане заступа и Внлеј (Wüley) ( 20 ). Изложеном објективном критерију о разграничену припремне радне од покушаја у теорији се пршшсује прецизност и јасноћа, што омогућава да се на ефикасан начин заштите права окривл>еног. Но, нстовремено лгу се замера то да je крут и да у довољној мери не обухвата заштиту друштвених интереса. ( 21 ).

(16) Уп. Објашњења, op. cit., стр. 84.

(17) Советское уголовное право. Часть общая. Редакторы; Здравомыслов Б. В., Келииа С. Г., Рашковская Ш. С., Шнейдер М. А., Москва, 1964, стр. 182.

(is) Goljakov: Ce système parait maintenu par l’article 15 des nouveaux textes fédéraux; V. Revue internationale de droit pénal, 1959, p. 122.

(19) Према E. Гарсону: Code Pénal Annoté, T. I, Paris, 1952, p. 24. (20) В. као фуснота 19.

(2i) P. Bouzat et J. Pinatel, op. cit., 212.