Анали Правног факултета у Београду

221

ПРИПРЕМНА РАДЊА КАО КРИВИЧНО ДЕЛО

Насупрох объективном гледшпту схоји једна субъективна теза о проблему разграничена припремне радње од покушаја. Она узима у обзир опасан карактер учиниоца и нужност социјалне одбране. За субъективисте je свака радња која je управљена на то да се злочиначка воља оствари покушај кривичног дела. За њих објективна страна понашања у виду радње има значаја само утолико што кроз њу сама воља добија свој спољашњи лик С 22 ). Према овом гледишту, нема разлике у погледу кажњивости између прицремне радње и покушаја, пошто сам појам покушаја обухвата и припремну радњу. Савремена наука кривичног права изгледа да ce придружује овом субјективном гледишту. Следбеници субјективне теорије, који налазе да треба разликовати припремну радњу од покушаја, сматрају да у покушај улази свака радња из које се може извести поуздан закључак да постоји злочиначка намера. Разрађујући ову идеју, Гаро ( 23 ) сматра да je извршен>е кривичног дела почето када je учини\ад извршио акте који непосредно теже извршењу кривичног дела, тако да се за учиниоца може рећн да je у фази извршења своје кажњиве намере. Заступајући исту ову идеју, Видал-Мангол ( 24 ) су истицали да почетак извршења постоји када je учинилац одлучио да се изложи ризику предузимања, найме, када je решио да за собом пресече све мостове повратка. Донедије де Вабр ( 2б ) проблем разграничена прЈшремне радње од покушаја поставља као субјективно-психолошко питање. По њему, почетак извршења постоји када измеВу зла које je учинилац остварио и циља који je намеравао да постите постоји тако слабо морална препрека да би je он, ако то од нега завнси, готово сшурно прекорачио. Но, у случају постојања такве моралне препреке измеВу учиниоца и довршења кривичног дела, која je тако велика и тако значајна да je учинилац не би могао прећи, не би постојао почетак извршења, већ само припремна радња. П. Буза ( 26 ) сматра припремну радњу подозривим, сумњивим актом, који допушта неодреВеност у погледу сазнан>а да ли Be и које кривично дело учинилац предузети, док почетак извршења кривичног дела представља акт којим учинилац открива своју криминалну одлуку и тако прелази „Рубикон злочина”, прихватајући држање које више није држање поштеног човека. Несумњиво je да изложене формуле субјективиста о разграничена припремне радње од покушаја имају у виду за започињање извршења кривичног дела акте учиниоца који по својој непосредној последици морају у његовој мисли да остваре кривично дело. Y овом стадију психолошког процеса, како примећује Гарсон ( 27 ), кајање постаје невероватно, а намера je довољно остварена да се јасно опажа да je учинилац опасан.

(22) Yn. Т. Живановић: Основы кривичног права, Општи део, књ. 11, св. 1 и 2, стр. 158. (23) R. Garraud: op. cit., р. 483.

(24) В. Vidal-Magnol: Cours de droit criminel et de science pénitentiaire, 9.éd., 1948—1949, Rousseau, p. 150.

(25) Donnedieu de Vabres: Traité de droit criminel et de législation pénale comparée. 2e éd., Paris, 1947, p. 134.

(26) P. Bouzat et J. Pinatel, op. cit. p. 212. (27) Garçon, op. cit., p. 25.