Анали Правног факултета у Београду

222

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Y сукобу објективне са субјективном хеоријом ова последња по свом схвахаиу je шира. Објективна теорија за разграничење припремне радње од покушаја поставља као крихериј предузимање радње којом ce делимично осхварује биће кривичног дела и изражава злочиначка воља. Субјекхивни назори иду За крихериј који ова хеорија посхавља, није нужно да je и делимично осхварено биће кривичног дела. Бихно je хо, да акх учиниоца хежи непосредно извршењу кривичног дела којим он открива своје криминалне намере. То значи да се овим појам покушаја пропшрује и на оне радње односно делатносхи ко je непосредно хеже извршењу кривичног дела а изван су радње бића кривичног дела, Схога, у случају кад je посреди радња која већ предсхавља делимично осхварење бића кривичног дела, пихање разграничена по неким аухорима ( 28 ) ине предсхавља хешкоћу, већ само ако je у пихању радња која још не предсхавља делимично осхварење бића кривичног дела. Она ће по овом назору предсхављахи радњу извршења ако ce због непосредне повезаносхи (Zusammengehörigkeit) са радњом бића кривичног дела (Tatbestandhandlung), појављује као један њен део. Тако, на пример, ако je неко пса чувара куће одсхранио, посхојаће покушај крађе ако одсхрањење ове препреке, према плану учиниоца схоји у непосредној повезаносхи са самом радњом одузимања. вв) Из досадашњег излагања види се да je проблем границе просхиран»а припремне радње, а химе и хачке на којој охпочигье кривичноправна инхервенција, у кривичним законицима изражен врло шкрхо и оскудно. Било да je ха граница изражена кроз формулу „почехак извршења”, или пухем наглашаваиа неких других моменаха, као на пример, предузимања радии које хеже односно које су управљене непосредно на извршеие кривичног дела, закон у пихаиу не задовољава у похпуносхи свој начелан ехав. Ни једна ни друга формула није довољно прецизна. Један хе исхи овакав пропис добијао je ослонац једном у објекхивној а друти пух у субјекхивној хеорији. Тако, на пример, формулу „почехак извршења”, француског Кривичног законика (чл. 2) један део аухора хумачио je субјекхивнсхички ( 2Э ). Сама пракса некада je хакав пропис хумачила шире (субјекхивисхички), а некада уже (објекхивисхички) ( 30 ). Но, ма како закон фиксирао границе припремне радие према покушају, не може се од иега очекивахи да са прецизношћу једног савршеног гшехруменха разрешава сваки пракхични случај. Он je у могућносхи само да формулише плахформу по којој ће се крехахи граница између прlшремне радие и покушаја. Законодавчево уогапхено гледшпхе о овој граннци, пропраћено схавовима хеорије, конкрехизује посхојећа судска пракса. Њој законодавац осхавља досха просхора у примени слова и духа закона да, водећи рачуна о друшхвеним и криминалнополихичким заххевима друшхва-државе, покаже које од два хеоријска схвахаиа заслужу je предносх у хом друшхву-држави. 2. Кривичноправни интерес за припремну радњу и њено инкриминисање у кривичном законику. a) Yonoixe о кажинвој припремној радии.

(28) A. Schönke, Strafgesetzbuch. Kommentar, 4. Aufl., München und Berlin, 1949. S. 123.

(29) Garraud, op. cit., p 482; Donnedieu, de Vabres, op. cit., 134; P. Bouzat et J. Pinatel, op. cit. ,p. 212.

(so) Garçon, op cit., p. 25.