Анали Правног факултета у Београду

226

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

изузетним случајевима инкриминисано припремање кривичног дела, то се ово припремање у односу на родни појам по ј единых кривичних дела према свршеном кривичном делу и кривичном делу покушаја појављује као посебно кривично дело највише ошыта врста кривичних дела. Како je реч о посебном делу највшпе опште врете кривичних дела, то je ради успешног решавања и анализе појма бића овог кривичног дела неопходно потребно упоредити га са бићем свршеног кривичног дела и кривичног дела покушаја. Учење о бићу кривичног дела ( 38 ) говори да биће кривичног дела, чини скуп у закону одређених елемената кривичног дела. Изостајање једног од њих има за последицу непостојање бића кривичног дела у целини, услед чега долази до искључења кривичне одговорности. МеВутим, специфичност кривичног дела покушаја je у томе, што код њега непостојање једног од елемената бића кривичног дела последице, и поред општег принципа, не искључује кргшичну одговорност него ствара одговорност за недовршено кривично дело. Особеност кривичног дела припремања лежи, пак, у томе што оно у свом појму садржи само један елеменат бића кривичног дела, па услед тога ствара спедијалну ситуацију одговорности за једно посебно кривично дело. Ствар je у томе, што je за довршено кривично дело неопходно потребно остварење свих елемената у бићу кривичног дела: радње, последице, узрочне везе која везује радњу и последицу или виност (умишљај односно нехат). За кривично дело покушаја тражи се постојање два од горе набројаних елемената бића: радње и умишљаја. Кривично дело припремања, са своје стране, садржи такоВе два елемента: радњу и умишљај. Према томе, из изложеног произилази да су заједнички елементи, који повезују свршено кривично дело и кривично дело покушаја са кривичним делом прштремања, радња и умшпљај, док je последица изостала и код кривичног дела покушаја и код кривичног дела припремања. Радња у бићу свршеног кривичног дела и кривичног дела покушаја, као и у бићу кривичног дела припремања усмерена je на остварење законом забрањеног циља. Но, и поред тога што на овој линији изгледа да радња повезује ова бића, у суштини овде je реч о привидној вези, која произилази из обележја радње као физичког акта а не као елемента бийа кривичног дела. Аа би се ово открыло, довољно je да се само мало задржи на једном таквом понашању. Радња у случају свршеног и покушаног кривичног дела има исто значење (нпр. код крађе). Та радња je у закону означена као елеменат биће конкретног кривичног дела. Но, радња припремања,нпр. набављање отрова у намери убиства, која несумњиво има кривичноправни карактер, не представља ону радњу која je елеменат бића кривичног дела убиства која се намерава да нзврши, као што ни набављан>е колца ради задаваньа ударца не представља елеменат телесне повреде. Ови случајеви говоре да радња свршеног кривичног дела и кривичног дела покушаја има другојачије значење од радње код кривичног дела припремања. Радња код свршеног кривичног дела покушаја je елеменат бнћа кривичног дела, па отуда она и није заједничко обележје које ова дела повезу-

(38) A. Трајнин: Учење о бићу кривичног дела, Београд, 1949, стр. 154.