Анали Правног факултета у Београду

227

ПРИПРЕМНА РАДЊА КАО КРИВИЧНО ДЕЛО

je. Из овога произилази да су овде у питагьу две, по својој природи и квалитету разошлите радње. Код свршеног кривичног дела и кривичног дела покушаја у питагьу je радња извршења, а код кривичног дела припремања радња припремања која претходи започињању радње извршења, а служи као олакшица за осхварење бића кривичног дела (о припремној радњи уопште и њеном са покушајем кривичног дела већ je било речи, па je сувишно о томе поново говорити). Што се тиче другог елемента умшпљаја, заједничког како за биће свршеног и покушаног кривичног дела, тако и за биће кривичног дела припремагьа, он je код ових проузроковања исти. Но, он се код свршеног кривичног дела и кривичног дела покушаја испољава у радњи ко ja je елеменат бића кривичног дела, а код кривичног дела припремања се изражава у предузимању радње која не улази у биће кривичног дела. Тако, на пример, умшпљај да се изврши убнство плус радња која се састоји у набављању ватреног оружја представља увек кривично дело припремања, јер ова радња набављања тог оруђа није радња —■ елеменат кривичног дела чије ce извршење припрема. Према томе, код кривичног дела покушаја у односу на свршено кривично дело не постоји један елеменат потпуног бића кривичног дела последица, док код кривичног дела прицремања постоји само један елеменат потпуног бића кривичног дела умишљај. Из свега изложеног могло би се закључити да посебно дело највише опште врсте кривичних дела —■ кривично дело припремања у свои бићу у односу на дела највише опште врсте кривичних дела свршено кривично дело и кривично дело садржи: 1) радњу припремања ко ja олакшава и доприноси остварегьу свршеног кривичног дела односно кривичног дела покушаја. Ова радња није елеменат бића кривичног дела, па није заједничко обележје ових кривичних дела; и2) умшпљај који чини елеменат биће кривичног дела и међусобног повезује оба кргшична дела. г) Суштина кривичног дела припремања. Y склону разматрагьа кривичног дела припремања јавља се питање шта ово дело у својој суштини представља. Идући овим путем наилази се на чшьеницу да нека дела припремања нису у закону предвиЬена као кривично дело, док друга, опет, јесу. Прави разлог за овакво различито поступање, када je у питању припремагье и извршење кривичног дела, мора се тражити у друштвеном значају таквог понашања. Са овог становишта, полазећи од садржине кривичног дела као друштвено опасног дела, инкриминисано припремање у кривичном законику јесте понашање које представља за једно друштво-државу опасност у толикој мери да je неопходно потребна друштвена реакција у виду кривичноправне санкдије. Према томе, разлог инкриминације и кажњивости припремања лежи у опасности таквог припремања. То припремање je опасно када ce појављује као напад на извесна најзначајнија и најважнија нравна добра и интересе за једно друштво-државу и појединца као и за обоје, Овај напад се не састоји у непосредној опасности за ова добра ( 39 ), већ у удаљенијој опасности, у опасности која je могла уопште

(39) Др С. Франк: Теорија казненог права, Општи део, Загреб, 1955, стр. 174.