Анали Правног факултета у Београду

230

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ca тенденцијом Закона при одређивању ових дела. Наиме, сматра се да „дело” обухвата све оне радње припремања којима се непосредно припрема радња извршења ( 42 ). То су, у ствари, оне припремне радње које непосредно воде извршењу кривичних дела из чл. 100. и 101. КЗ. Ове припремне радње „морају бихи непосредно повезане са почетном извршења и непосредно управљене на наведене објекте” С 43 ) у бићима ових дела. Према томе, кривично дело припремања у односу на та дела чине оне радње припремања ко je се појављују као непосредно припремање саме радње извршења ових кривичних дела, које непосредно претходе почетку радње извршења, после којих непосредно следи само извршење кривичног дела. Стога овде нису у питању обичне радње припремања, већ само оне делатности које су на граници између припремних радњи и покушаја. Но, у крут ових делатности ипак не би улазиле оне припремне радње које су одређене као засебно кривично дело против народа и државе С 44 ). Међутим, за постојање кривичног дела припремања код кривичних дела из чл. 100. и 101. КЗ, поред објективне повезаности инкриминисаних делатности са радњом извршења и објектима против којих су управљени, претпоставља се и субјективна управљеност воље и свести учиниоца према одређеним објектима у бићима ових кривичних дела односно циљевима ( 45 ). б) Кривично дело припремања из чл. 121. КЗ. Кривични законик je у чл. 121. инкриминисао један посебан вид припрехмања извршења одређених кривичних дела против народа и државе као засебно кривично дело. То дело се састоји у припремању извршења кривичних дела из чл. 102, 103. и 104. КЗ. Y законском бићу овог дела таксативно су набројене као радње припремања следеће делатности: набављање или оспособљавање средстава за извршење кривичног дела; стварање услова за извршење кривичних дела и договор са другим лицима да се изврше кривична дела. Ове делатности су установл>ене као посебно кривично дело припремања ако су започете свесно и вољно да се са њима припреми извршење следећих кривичних дела: подривање војне или одбрамбене моћи државе (ч-v. 102. КЗ); убиства представника органа власти, радне или друштвено-полнтичке организације (чл. 103. КЗ) и уништење важних објеката народне привреде (чл. 14. КЗ). в) Кривично дело припремања из чл. 300. и 223. КЗ. Дело против јавног реда и правног саобраћаја из чл. 300. КЗ постоји ако се израђује, набавља и\и омогућава другоме да дође до средстава за извршење кривичног дела оружја, распрскавајућнх материјала или средства потребних за њихово справљање, као и отрова, за које се зна да су намењени извршењу кривичног дела, односно средстава за проваљивање (став 2. нстог члана). Набројане делатности представљају по својој природи круг радњн прштремања који осигурава материјалиу, физичку снагу за извршење кривичних

(42) Yn. Liszt-Schmidt, op. cit., S, 566; др T. Живановпћ: Основн кривичног права Посебни део, Књ. 11, Београд, 1933, стр. 17; др Ј. Таховнћ; Кривично право Посебни део, Београд, 1961, стр. 17—18.

(43) В. Објашњења, op. cit., стр. 181.

(44) Др J. Таховић: Кривично право, Посебни део, Београд, 1961, стр. 17.

(45) В. Објашњења, op. cit., стр. 181.