Анали Правног факултета у Београду

250

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

овога пута на коме je учшьено сметање има другог пута за долазак у своје имање, јер предмет овога спора није било укидање права службености тужиоцу већ искључиво сметање поседа те je суд имао за дужност да утврди само последње фактичко статье како je било пре учшьеног сметања.” Одлука Окружног суда Гж-бр.676/56. Стиче се утисак да суд на сметање службености гледа исто као и на државину ствари, па вероватно због тога утврђује „само последње фактичко статье”. Али службеност je право, што значи нарочит друштвени однос а не фактичко статье. Службеност значи ограничење својине власника послужног добра. Ради тога поставља се питатье да ли je могуће установити сметатье службености иако je, на пример, последтье фактичко стање остало непрометьено? Ако бисмо се доследно придржавали заузетог става у напред наведено ј пресуди, онда тако нешто није могуће. Али има примера који казују да je суд утврђивао постојање сметања службености и кад нису биле наступите никакве промене, односно кад последтье фактичко статье није било нарушено, веђ: „Налаже се туженику MC да не смета у будуће МБ у коришћетьу спорне путатье за прилаз пешице и захвататьу воде из бунара у року од 24 часа и пре извршеностн решетьа.” Y образложетьу исте одлуке стоји: „тужилац тврди да има двориште које се граничи са дворнштем туженика у селу Ч. Y дворишту туженика постоји бунар са којим се служио тужилац и туженик и то са водом за пийе и друге потребе. Бунар се налази удаљен од меВе дворишта тужиоца и тужениковог за 35 м. у дворишту туженика па je тужилац до јуче несметано захватао воду са овог бунара за пиће. 19. јуна 1962. године туженик je забранио снаји и жени тужиоца да са овог бунара захватају воду а сметао je и тужиоца говорећи да нема права да захвата воду са овог бунара... суд je извео доказ саслушатьем сведока К. Б. и В., па je ценећи изјаве странака утврдио као неоспорну читьеницу да се тужилац заиста служио захвататьем воде са тужениковог бунара и да му je туженик ово захвататъе забранио како je у изреци речено.” Одлука Општинског суда Г-357/62. Карактеристичан je и следећи пример којим се „Yrßpbyje да je туженик МД из села СД сметао тужиоца МБ у коришћењу заједничког бунара, на тај начин што je пре 6.10.1961. године преко свог малолетног сина М. забранио тужиоцу сваки прилаз заједничком бунару и наредио да у будуће не прилази тохм бунару.” Одлука Општинскон суда 717/61. Као што се види, изнети примери говоре да je могуће извршити сметање службености односно да je то учшьено хмада фактичко статье није нарушено. Y ствари у претходној Одлуци суд je заузео правилан став када je у изреци констатовао сметатье службености и пружио тражену заштиту тужиоцу, али je образложетье Одлуке у контрадикцији кад каже да je „имао за дужност да утврди само последтье фактичко статье”, jep фактичко статье није било прохметьено већ, можда, само евентуално психолошко статье, будући да je коришћење права онемогућено обичном преттьом. Изгледа да ова контрадикторност није случајна, већ би се могло рећи да она долази отуда што суд изједначује начин извршетьа повреде права са фактичким стањем. Међутим, посебно je питатье што у циљу утврђивања истине код сметања коришћења права службености суд хмора да угврђује чн-