Анали Правног факултета у Београду

369

ПОРОДПЦА И ИОРЕЗИ

Аомаћинство опорсзиви субјекат Опорезивање породичне групе одн. домаћинсхва (imposition par foyer, Ilaushaltsbesteuerung) метод je који данас примењују порески системи највећег броја земаља у свету; у Европи су то: Енглеска, Италија, Белraja, Аустрија, Швајцарска, Холандија, Шведска, Луксембург и др. ( 16 ). Метод који анализиралю, перед поменуте карактернстике (синтетична основа), издваја се и својом тарифом: прогресијом. Да je пропорционална, између индивидуалног и заједничког метода опорезивања не би било разлике у пореском ефекту; меЬутим, када се на кумулативну основу примене стопе прогресије, већ по дефиниции и, опорезивања „по домаћинству’' тражи од Панова породице вейи порески напор него метод индивидуалног опорезиваља. Правило je, меЬутим, да тако пооштрење терета за породицу буде ублажено прнзнавањем олаюиица: принцип опорезивања „по домайинству” увек je прайен установом фиксних абатмана или / и дедукција у корист припадника породице. Поставило се питање je ли оправдано да домаћинство буде оштрије порезовано од брачних другова, узетих изоловано? Већина доктринара дала je позитиван одговор; у начелу, тврде они, пореска способное! породице већа je од пореске снаге њених чланова, јер заједнички живот чини да се у породици остварују зыатне уштеде (заједничко становање, исхрана у породит! испомоћ жене и др.) ( 1Т ), услед чега je и пореска способност брачног пара вейа у пореВењу са самачки войеним домайинством; поред тога што заједница у којој оба супруга долазе до прихода манифестује већу привредну сигурност. Има аутора који са скепсом гледају на ове „уштеде" (Kullmer), Где су уштеде питају они када су двоје младих, који „куйу куйе”, изложени увейаним расходима за постизање породичног стандарда или одговарајућих инвестиција или пак за принове у деци расходима које као целибатери нису познавали? Као што je савршено могуйно да самац који располаже истим дохотком као и брачни пар, буде од њега привредно и порески способнији. Quid est veritas? Овде je доиста тешко бити аподиктичан. Изгледа стога прихватљив предлог (Albers) по коме за прве 2—3 године брачншее треба опорезовати „индивидуално” (лакше) па тек после прећи на метод „по домайинству” (теже).

(16) У фискалном законодавству појам „домаћинство” на разне начине Je објашњаван, те je у праву Сердар В. кад каже: ~у домаћинству се тако комплицирано испреплићу економски и ж l гботни олноси сродства да je немогуће дати једнообразну дефиницију домаћинства”. Али jc извесно да je ce y ранијим пореским системима инсистирало на сродству лица којс живе заједно и издржавају се из средстава домаћина, а да je у новијем законодавстг.у нагласак на економском фактору. Домаћинстр-о je група лица чији je циљ подмиривање заједничких потреба. Док je ттородица друштвена група чији су пиљеви биолошки, домаћинство je економска заје/\ница, чији чланови заједншжи станују и заједнички троше заједничка средства. Ову дефинипију прихвата и званична статистика, при чему прави разлику између: 1. самачког домаћинства (само једап члан): 2. породице у ужем смислу (брачнн пар; ролител>и и деца): 3. породица у ширем смислу (лица у сродству са старешином домаћинства) и 4. недомаћинстпо Слица која нису у сродству, али живе у економској заједници (в. Младеновић М., Увод у социологију породице, 1969, passim).

(1") , ЈМоже се рећи да се из уштеда, на основу заједничког газдовања у домаћинству, ствара допгнеки реални доходак" (Haller).