Анали Правног факултета у Београду

370

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Због иегове комплексна употребе у пракси, због издиферендиране тарифе, разних дискриминација, корекдија и динамичног законодавства метод заједничког опорезивања je сложенији од других метода и зато заплетенији; његове позитивна и негативке особине чине да je такорећи мали подвиг већ и профил му скицирати. Ипак, у пар потеза, то покушавамо. Од квалитета треба поново навести његову издашност; због пропшрене базе опорезиваиьа и увођења прогресије он даје више од индивидуалног метода, њиме се од свих метода остварује највеђи фискални продукат. Из истог разлога Немачка га je кроз цео XIX век, и са прекидима све до недавна, имала у свом пореском систему. Неки аутори истину и његов једноставан разрез: број обвезника, у поређењу са индгшидуалним методом, редуциран je додавањем прихода супруге и малолетне деце дохотку „хранитеља” који подноси сада само једну пријаву; моменат који много значи за праксу многих земаља ( 18 ). За разлику од претходног модела где пореско задужење зависи од тога да ли je породични доходак остварен од брачног пара или од целибатера, и како je извршена подела дохотка на чланове породице, код овог метода ти елементи немају значаја за висину пореза. Ова разлика губи се, међутим, у домаћинству у коме отац породице сам остварује доходак: у том случају пореска снага домаћгшства идентична je са пореском снагом ствараоца дохотка ( 1Э ). Ако се дода да систем заједничког разреза онемогућава да се деобом дохотка у породили изигра маргинална стопа прогресије; да се подношеньем само једне пријаве елиминише могућност дискриминације између супруга, као и да супрузи постају узајамни јемци за пореска дуговања онда се гола глобалан преглед основних предности опорезивања „по домаћинству”. Пракса неких земаља показује да су слабости његове углавном у питањима која се односе на састав породице, композицију и висину њеног дохотка и, на проблем инциденце којој подлежу супрузи. Овде износимо искуства система који се користе овом методом опорезивања. 1. Брачни друг о в и. Упоређењем овог метода са претходним није тешко утврдити разлике меЬу њима. Тако, код појединачног опорезивања, ако у браку ј едино муж остварује доходак док жена „води кућу” муж ће, услед прогресије, бити теже опорезован него кад оба супруга остваре дохотке исте величине. Са разрезом „по домаћинству” неће бити тако: у браку у којем само један супруг зараБује не погоршава се порески притисак: али ако оба брачника стварају доходак онда постоји случај тежег опорезивања. Оно he бити иајтеже када су удели супруга у реализации породичног дохотка једнаке величине; у колико се њихови уломци у дохотку неравномерно умањују, у толико ће и порески терет бити све мањи, с тим да најмањи буде када породични доходак ствара само један супруг ( 20 ).

(1«) 3üh 1 е г О., Lehrbuch les S leur err echt s, Bd., 1927, Ь. 125; Lam p e A., Einkommensteuer, WBVolkswirt., Bd. I. 1931, S. 610.

(ie) Pohmcr D., Einige Gesichtspunkte, op. cit. S. 186.

(20) Кu 11 me r, L., op. cit., S. 88, нал. 54; Wölkersdorf L., op. cit. S. 89; A 1 be r s K., op. cit., S. 436; Oldman Temple, op. cit., S. 558.