Анали Правног факултета у Београду

371

ПОРОДИЦА И ПОРЕЗИ

Питање; под којим би условима брачни другови били најблаже опо резовани? Једино када стопе не би биле прогресивне; али савремена законодавства нормално не предвиђају пропорцију код опорезивања домаћинства; тарифа je свуда прогресивна. Само, прогресија не сме бити нарочито оштра, у противном морао би се прихватити систем поједпначног разреза. На том историјском развоју засннва се и прелаз, у неким земљама, на блаже режиме индивидуалног разреза односно »per сарка«-систем (Немачка) ( 21 ). Нотирати и то: при тарифи прогресије супрузи као домаћинство не морају увек бити теже опорезовани но што би били у систему индивидуалног разреза. То јасно показује компаративна студија Olden-Temple-a износећи да постоје две супротне праксе: негде je за супруге тежи метод „заједнице” а негде je такав индивидуални разрез. Објашњење je у специфичпој социјалној тенденцијп пореског законодавства. Y Шведској, на пример, пореско оптерећење зависи од нивоа прихода: муж и жена који располажу малим дохотком (али само тада!) опорезовани су блаже него да су третирани подвојено. Y Немачкој, пре рата, супрузи заједно нису плаћали порез на доходак у вебем износу Fiero што су терећени појединачно, пре ступања у брак. Y САА и Холандијн je за брачни пар индивидуално опорезивагье теже од заједничког. Y наведеним примерима огледа се тенденција заштите брака. Само, то je појава спорадична, јер подсећамо тенденција je y свим системима да уједињена пореска снага нормално буде теже опорезована од појединачних (Шведска, Јапан, Енглеска). При том наведена студија нарочито наглашава; „нигде у свету домаћинство није теже опорезовано него појединац чији je доходак исте величине” ( 22 ). 2. Жена. Магье je униформан од начина опорезивања брачних парова метод по коме се жена-супруга опорезује. То се тумачи разним ситуацијама у којима се она може затећи. Све зависи од њеног положаја и права у породици и изван ње: у породици супруга може бити у кући „само домаlтица” или изван ње имати професију и лични доходак, ако je неудата може бити запослена или не бити. Фискални закони су жену, из историјских, економских и социо лошких узрочних мотива у тим ньеним посебним статусима на различите начине третирали; мање одн. више повољно са гледншта породичних интереса. Y системима где важе опорезивање ,дго домаћинству” општа je пракса да су удате жене, које кроз запослење изван дома зарађују лични доходак, порески иеповољније третиране (због збирне основице и прогресије) од сво-

(21) Klein Fr., Bundesverfassungsgericht und Ehegattenbesteuerung, FinArch., 1957/58, Bd. 18, S. 259. Y једној француској диссртацији о истом питању наведено je да су за време рата у Француској двп крупна разлога одвсла индивидуалном разрезу: 1) због впсоких прогресивних сгона метод ~по сгњишту" нроузроковао je тешко оптерећење великих породица, које су већ трпсле притнсак пореза на потрошњу; 2) исти метод фаворизовао je незакониге бракове, jep у конкубинату се признавала два абатмака у виду неопорезованог минимума, док у браку само један абатман и породичне дедукдије (Loup Ed., La règle da l'imposition par foyer . .., Thèse Toulouse 1942, p. 17).

(22) Природно: самац je економски јачн, располаже већом пореском снагом јер су изостали трошкови који терете породицу (Oldnian-Temple, op. cit., п. 563). За САА в. Scho up С., L'imposition des revenus des presonnes physiques aux Etats-Unis, R.S.L.F., 1958.