Анали Правног факултета у Београду

474

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Y истом напису, на стране 233, каже се: „Y СР Босыи и Херцеговини, иако чини већину становништва, српски народ фактички нема могућности ни да се служи својим ћирилским писмом, што je само један од спољних знакова иегове издвојености из целине националне културе којој припада. А у СР Црној Горн, српски народ нема право ни на властито национално име, или се бар то право оспорава оним, никако малобројиим, Црногорцима који се осећају Србима. YcTaßHe промене ко je нам се данас стављају у изглед могу само joui више да погоршају овај и онако иезавидан положај српског народа. Y границама садашвьих република, уколико се оне претворе у државне, Срби би имали само две могућности. Да помажу у остваривању туђе националне државности (хрватске или македонске), или да иживљавају некакву своју регионалну државност (црногорску или босанско-херцеговачку). Можемо ли мирне душе прећи преко тога, можемо ли сматрати да нас се то уопште не тиче, можемо ли се заваравати тиме да се се то већ некако решити само од себе?” 3. Y напису: „Др СТЕВЛН БОРБЕВИЕ”: „О HSEOPY ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ ПО АМАН АМАНУ XXXVI”: На страни 341, између осталог, каже се: „Y Уставу 7 од 1963. године, у плану 220. став 2. имамо следећу одредбу: „За избор на положај Председника Републике, нема ограничена за Јосипа Броза Тита”. Иначе, у првом ставу истог плана, предвидена je могућност највише два узастопна избора од по четири год. за ову функцију. По мом мишљењу, ова одредба, тј. став 2. овог члана значила je узмак демократске југословенске јавности, Савеза комуниста Југославије и највишнх југословенских руководилаца. Она je политички цењено неоправдана, правно неодржива, IЬена садржина je несагласна духу самоуправног друштва у Јутославији, које je устав инаугурисао, развијао и утврЬивао. Она je сутгротна освештаном демократском уставном начелу, да су сви грађани пред законом једнаки. Можемо рећи да су овакве одредбе у уставима изузетно ретке, и више од тога, не тако добро примлпене. С друге стране, испуштена je шанса да се и овде примером покаже да устав подједнако обавезује све”. На страни 342, каже се: „МеВутим, мора се такође рећи да се сада много чешће меВусобно разговара о опоргунитету овог поновног избора. Све ово, пак, не износи се јавно, ова тема je и дал>е табу тема за јавност.” На истој страни, даље, каже се: „Друго, имам утисак да je ово задржаваие и самих изгледа на промену на самом врху државе, хтело се или не, објективно успорило оста\о нормално обнављање кадрова у деценији шесдесетнх година, да би се тек пред IX Конгрес и на самом IX Конгресу СКЈ учинио најзад нужан корак. Али, то успоравагье нормалних промена имало je joui како одраза на рад у органима у федерацнји, републикама и у комунама.” На истој страшг, наставља се: „Четврто, постоје такозвана стечена права, да се тако изразим, везана за Брионе и саму личност Председника Републике, до којих јавна дебата не досеже. Мислим на целокспни склоп околкости, у којима наша јавна критика не може реалније и објективније да цени наше успоне и слабе тачке. Постоји већ дуто година велика концентрација функција и моћи у једној личности, што истовремено омогућује јединствени правац политике”. И на истој страни у наставку, каже се: „Такав свет за себе радне масе Југославије не могу да прихвате. Тешко je, на пример, оправдати потребу за одржаваљем седница, форума или било којих других тела на Брионима. Само место Iшје битно, већ je бигно то што се ствара једна посебна атмосфера у вези стим. О свему овоме требало je говорити приликом доношења Устава 1963. године, као и приликом поновног избора Председника Републике 1967. године. Али, мора се признати да тада није било погодне атмосфере за овакав разговор.”